Меню Рубрики

Бронхит астма касаллиги давоси

9-масалага жавоб. 1. Беморда ноиммунологик бронхиал астма касаллиги бўлиб, аспиринли астма дейилади. Бу ўзининг уч вариантли кўринишига эга бўлиб, улар бронхиал астма, салицилатлар ёқмаслиги ва бур­лила қайталаниб турувчи полип борлигидир. Аспиринли астма касаллигининг асосида простагландин системанинг бузилиши ётади. Бунда уларни синтез қилиниши издан чиқиб, бронхларни торайтириш хусусщяти кучайиб кетади.

2. Аспиринли бронхиал астмани даволаш учун таркибида салицилатлар бор овкат маҳсулотлари (цитрус мевалар, олхўри, бодринг, томат ва бошқалар) ва ностериод яллигланишга қарши дори моддаларни бериш мумкин эмас.

10-масалага жавоб. 1. Беморда I даражали астма­тик ҳолат бўлиб, бу пайтда симпатомиметикларга талаб ошганлиги учун нафас кисиш хуружи тўхтамайди, балғам кўчиши кийинлашади, юрак уриши тезлашади ва артериал қон босими ортади. Нафас қисиш хуружининг бўлиши брохиал астма касаллигининг оғир асоратларидан бири ҳисобланади. Бундай ҳолат 5% дай 23% гача беморда учраши мумкин. Астматик холат асосида бронхлардаги β- адренергик рецепторларнинг тўлиқ блокадаси ётади.

2. Астматик ҳолатни даволашда глюкокортикоид гормонларни қўллаш энг керакли ва зарур усул ҳисобланади. Уларнинг миқдори астматик ҳолатнинг оғирлигига, беморнинг тана вазнига, дорининг хилига қараб аниқланади. Астматик ҳолатдан чиққандан кейин ҳам 48 соатгача гормон миқдори камайтирилмайди. Икки кундан сўнг бир маромда ушлаб турадиган миқдорга камайтирилади. Симпатомиметиклар ва кучли сенсибилизацияловчи дориларни (антибиотиклар, ацетилцистеин, витаминлар ва бошқалар) қўллаш мумкин эмас.

11-масалага жавоб. 1. Жисмоний зўриқишдан кейин бўладиган бронхларнинг торайиши ноиммунологик жисмоний зўриқишдаги астма дейилади. Нафас қисиши жисмоний зўриқишдан бир қанча вақт ўтгандан кейин бошланади. Кўпинча нафас қисиши югургандан кейин бошланади. Бу астма бўлган беморларда метеорологик ўзгаришларга, совуқ ва нам ҳавога камдан-кам аллер­гик реакция бўлади. Жисмоний зўриқишдаги астма ху­ружи уни келтириб чиқарувчи медиаторларнинг ажралишига боғлиқ.

2. Жисмоний зўриқишдаги астмани аниқлаш учун ташқи нафас функциясини текшириш керак. Яна бронх­лар ўтказувчанлигини жисмоний ҳаракат қилдириб туриб текшириш зарур.

12-масалага жавоб. 1. Бемор Г. нинг бўғимларидаги турли хилдаги белгилар (бўғимларнинг шишиши ва огриши) плеврит, теридаги ўзгаришлар, гемолитик камқонлик (ретикулоцитларнинг кўпайиши,) иситма кўтарилиши ва лейкоцитларнинг кам бўлиши биринчи Ўринда «системали қизил волчанка» касаллиги тўғрисида ўйлашга мажбур этади. Касалликнинг аста-секин ривожланиши, майда бўғимлардаги ва теридаги ўзгаришлар, лейкоцитларнинг камайиши, гемолитик камқонлик ревматизмдаги тери ўзгаришларига (тугунли эритемалар бошкачароқ бўлади) ўхшамайди. Сульфациламидларни қабул қилганда эритроцитларда глюко­за — фосфат дегидрогеназа ферментлари етишмаслигидан гемолитик камқонлик келиб чиқади. Бу беморда сийдик қора рангда бўлиб (сийдик билан бирга гемоглобиннинг чикиши ўткир қон томир гемолизида учрайди), ўткир буйрак етишмовчилиги бўлиши мумкин эмас, лейкопения эса бўғимлар ва плевра варақалари «асаллигига хос эмас. Клиникаси ва рентгендаги кўриниши ўпка пастки бўлагининг ўткир яллигланишига ухшамайди.

2. Ташхисни тасдиқлаш учун қонни текшириш (иложи бўлса плевра суюқлигини текшириш керак) ва қонда ЛЕ- хужайралари борлигини ва ОНҚ га қарши ан­тителами аниклаш керак.

13-масалага жавоб. 1. Бемор Д. да кўпроқ ўпка раки билан плевра карциноматози ёки мезателиомаси (экссудат кўплиги учун) борга ўхшайди. Бу ташхисни плевра бўшлиғига тез суюқлик йиғилиши ҳам тасдиқлайди. Яна юрак етишмовчилиги (ЭКГ ритми тўғри, бошқа юрак етишмовчилиги белгилари йўқ) ва жигар циррози белгиларининг (кичик жигар белгилари, пор­тал гипертензия, талоқнинг катталашиши) бўлмаслиги ташхиснинг тўғрилигини тасдиқлайди. Касалликнинг секин бошланиши, иситма ва заҳарланиш белгиларининг йўқлиги ўпка пастки бўлаги пневмонняси йўқлигини кўрсатади.

2. Ҳансираш ва ҳаво етишмовчилигининг кучайиши плевра пункциясига ҳаётий кўрсатма ҳисобланиб, плев­ра бўшлиғидаги суюқликни тезлик билан чиқариб ташлаш ва суюқликни атипик ҳужайраларга текширишни такозо этади.

14-масалага жавоб. 1. Беморда касалликнинг иккинчи ҳафтасида плевра ва перикард бўшлиғида суюқлик йиғилиши, бўғимларида оғриқ бўлиши, қонда эозиофилларнинг кўпайиши «инфарктдан кейинги синдром» (Дресслер синдроми)га хосдир. Бу синдром миокард инфарктининг ўткир босқичи ўтгандан кейин бошланиб, бунда плеврит, перикардит ва пневмония кузатилади. Яна беморда қон туфлаш ва ЭЧТ нинг ортиши кузатилиши мумкин. Бу синдром асосида организмда носпецифик иммунли жараёнлар (организм реакцияси натижасида сероз тўқималарда) ётади. Касалланган юрак тўқималарига сенсибилизациялашган реакция бўлади.

Дресслер синдромини қайталанган миокард инфарктидан, ўткир пневмония, бактериал эндокардит, Ўпка артерияси тромбоэмболиясидан ажрата билиш керак. Агар ЭКГ да силжиш бўлмаса, рентген кўрсаткичлари, аускультация белгилари, антибиотиклар билан даволанганда фойда бўлмаслиги ва глюкокортикоидлар берганда аҳволнинг яхшиланиши ташхисни тўғри эканлигини тасдиқлайди.

2. Дресслер синдромида глюкокортикоидлар яхши таъсир қилиб, яллиғланиш жараёнлари тезлик билан йўқола бошлайди. Кўпинча глюкокортикоидлар оз миқдорда (15—20 мг дан) ностероид дорилар билан бирга ёки алоҳида берилади.

ЎПКА ИНФИЛЬТРАТЛАРИНИ ДИФФЕРЕНЦИАЦИЯ ҚИЛИШ

15-масалага жавоб. 1. Илгари касал бўлмаган бе­морда касалликнинг тез бошланганлиги, ўзига хос белгилар борлиги, рентген текширувида ва конда ўзгариш йўқлиги ўнг ва чап ўпканинг юқори бўлагида ўчоқли ўпка яллиғланиши борлигини кўрсатади. Аммо инфильтратли ўпка сили, эозинофилли инфильтрат, периферик ўпка ракини ўпканинг инфильтратли касалликларида дифференциация қилиш керак. Касалликнинг тез бош­ланиши инфильтратли ўпка силига хос эмас. Эозино­филли инфильтрат асосан гижжа касаллигида, дорилар ва аллергенлар таъсирида ва бронхиал астма касал­лигида, аллергик реакция натижасида бўлади, кўпинча қонда эозинофилия кузатилади. Инфильтратлар доимий булмай, силжиб юрувчан булади. Ўпканинг периферик раки ўпкадаги яллиғланиш жараёни даволангандан ке­йин аниқланади. Клиник кўриниши ўпка инфильтратига ўхшамайди.

2. Ўпкада ўчоцли яллиғланиш борлиги учун пени­циллин билан даволаш керак. Балғам сил таёкчалари борлигига, ўпка томограмма қилиб текширилса яхши бўлади.

16-масалага жавоб. Талаба Д. нинг ўпкасида аниқ контурли, ўпка илдизи билан туташмаган, юмалоқ коронғилашган жой бўлиши ва клиник белгиларнинг йўқлиги биринчи ўринда ўпка кистаси бор деб уйлашга асос бўлади. Ўпка кистаси бронхларда эмбрионал ривожланиш даврида келиб чиқиб, ўпкада бўшлиқ хосил қилади. Бу бўшлик деворини эпителиал ҳужайралар қоплаб, улар суюклик ишлаб чиқаради. Ўпка кистаси йиринглаши натижасида иситма кўтарилади, бемор титраб-қақшайди, қонда ўзгариш бўлади. Киста бронхга очилиб, йиринг чиқиши мумкин. Рентгенологик текширишда ўпкада овал шаклли, горизонталь чизиқ билан ажралиб турувчи, юқори томонида ҳаво ва паст томонида суюқлик бўлган бўшлиқ кўринади.

Ўпка кистаси жарроҳлик йўли билан (ўпканинг бир бўлагини ёки бутун бир бўлагини олиб ташлаш) даволанади. Агар киста белгисиз кечса ёки катталашмаса, операция килинмайди ва вакти-вақти билан рентген қилиб кузатиб турилади.

17-масалага жавоб. 1. Бемор ўпкасининг ўрта бўлагида коронғилашган жой борлиги, ўпканинг .ҳажми кичрайганлиги ҳамда аускультациядаги ўзгаришлар ўпкада ателектаз борлигини кўрсатади. Ўпканинг ўртасида жойлашган ателектаз анатомик жиҳатдан кичик бўлган бронхларни кисади. Ўпкадаги специфик ва носпецифик яллиғланиш хамда ўсма касаллигида лим­фа тугунлари катталашади. Шундай қилиб, доимий ёки қайталаниб турувчи ўпканинг ўрта бўлак ателектази «ўрта бўлак синдроми» деб аталади. Бу касалликни сурункали ўпка яллиғланиши, лимфа безлари сили, бронхлар раки ва лимфа безларига таркалган рак касаллигидан фарқлай олиш керак.

2. Беморнинг анамнезида сурункали бронхит, сил касаллиги бўлмаганлиги, у илгари соғлом бўлганлиги ва унда ўрта бўлак синдроми борлиги биринчи навбатда ўпканинг ўрта бўлагида рак касаллиги борлигини кўрсатади. Бу аниқ ташхис қўйиш учун бронхоскопия ва биопсия қилиш кераклигини тақозо этади.

18-масалага жавоб. 1. Бемор Г. нинг ўпка юқори бўлагида қоронғилашган жойнинг бўлиши, клиник белгиларнинг йўқлиги ва қондаги ўзгаришларга асосланиб биринчи ўринда ўпканинг инфильтратли сили бор дейиш мумкин.

2. Рентген маълумотларига асосан, ўзгариш бўлган жойнинг ўпка илдизи билан туташиши сил касаллиги борлигини кўрсатади.

19- масалага жавоб. Ўпкада юмалоқ қоронғилашган жой борлиги эхинококк касаллигига ўхшайди. Қоронғилашган жойда оҳак ўрнашиб қолиши шу касаллик борлигини тасдиклайди. Агарда ўпкадаги эхинококк ўлган бўлса касаллик белгилари (иситма, эозинофилия) бўлмайди. Ўпка туберкуломасида оҳаклар ўрнашиши мумкин, паразитсиз (текинхўрларсиз) кисталар бўлганда эса, оҳак ўрнашмайди.

БPOHXЛAP ОБСТРУКЦИЯСИНИ ДИФФЕРЕНЦИАЦИЯ ҚИЛИШ

20-масалага жавоб. 1. Бемор Г. да кучли йўталдан кейин нафас қисиш хуружи бошланиши, спирограммада жадаллашган нафас чиқариш ҳаётий сиғимида «хаво тутқичи» борлиги трахеяда экспиратор стеноз бор дейишга асос бўлади. Анамнезида аллергия белгилари, йўтал, инфекция йўқлиги, бронхиал астма ва астматоидли бронхит касалликлари йўқлигини тасдиқлайди. Ўпкадаги колдиқ хаво ҳажмининг нормада бўлиши ва ҳаво етишмаслиги белгилари йўқлиги бирламчи ўпка эмфиземаси йўклигини билдиради. Рентген текшириш маълумотлари ўпка ракини истисно қилади. Трахеяда экспиратор стенознинг бўлиши трахеянинг мембраноз қисми бўшашганлигидан ва унинг торайиши ёки нафас чиқарганда ёпишиб қолиши туфайлидир. Бундай касаллик асосан тугма ва бир хил касбдаги (мусиқачилар, шиша пуфловчилар) кишиларда бўлади. Яна трахея шиллиқ қаватининг қайталанувчи яллиғланишида ва бронхиал астма касаллигида кўкрак ичидаги босимнинг ортиши натижасида ўпка эмфиземаси келиб чикишк мумкин.

2. Ўпкани чуқур нафас олдириб туриб ва ҳавонинг ҳаммасини чиқариб, ўнг томонга қийшайтирган ҳолда рентгенда текшириш керак. Трахея мембраноз қисмининг бўшашиши нафас чиқараётганда йўқолиб кетади. Рентгенологик текширишга қўшимча қилиб трахеоскош (эндоскоп) билан текширилса, трахеянинг орқа деворига жойлашган ва нафас чиқараётганда катталашадиган полипни кўриш мумкин.

21-саволга жавоб. Анамнезида аллергиянинг бўлиши, тетрациклин ичгандан сўнг бронхлар ўтказувчанлигининг қийинлашиши, терига тошма тошиши, қонда эозинофилия бўлиши шиллиқ қаватларда аллергик обструктив яллиғланиш белгиларини ҳосил килади. Инфекциянинг йўқлиги (иситма йўқлиги), балғам чиқиши, қонда ўзгаришлар бўлмаслиги бронхлар инфекцияли яллиғланмаганлигини ҳамда қуюқ балғам би­лан тўсилмаганлигини тасдиқлайди. Бронхолитиклар билан ингаляция қилинганда унинг кенгаймаслиги бронхоспазм (Тифно кўрсаткичи) йўқлигини билдиради.

22-саволга жавоб. 1. Бромгексин (бисольван) балғам кўчирувчи дори ҳисобланиб, шиллиқ ажратишдан ташқари бронхлар эпителийсида гликопротеидларни; синтез қилади. Яна у ҳилпилловчи эпителийларда киприкли ҳужайраларни пайдо килади, бронхларнинг реологик хусусиятини оширувчи сурфактант ишлаб чиқаради, бронх безларидан лизоцин чикишини тезлаштиради. Бромгексин ичган маъхул, чунки ингаляциялар қитиқловчи таъсир қилади. Холинолитиклар бронхлардаги суюқликни камайтириб, унинг ёпишқоқлигини оширади ва ажратиш функцияси ёмонлашади, натижада бронх йўлларини тўсиб кўяди. Трипсин ва ацетилцистеин ингаляция килинганда беморда аллергия чақириши ва бронхлар торайиши мумкин. Кодеин эса йўтал рефлексией тўхтатиб, бронхларни балғамдан тозаланишини кийинлаштиради. Шунинг учун йўталга карши .дорилар катъий кўрсатмага асосан (трахеитда, ўткир бронхитда кучли йўтал бўлганда) берилади.

ЎТКИР ВА СУРУНКАЛИ НАФАС ЕТИШМОВЧИЛИГИ

23-саволга жавоб. 1. Бирданига ҳаво етишмаслик белгиси доимо «ўткир ҳолат» ҳисобланади, бунда биринчи ўринда астматик холатни (бронхиал ва юрак астмалари), ўпка артерияси тромбоэмболиясини ва спонтан пневмотораксни бир-биридан ажратиш керак. Ўткир бронхит ёки пневмонияда хаво етишмаслиги бирданига кучаймайди. Қўшимча белгиларнинг борлиги: кўкрак кафаси бир томонининг нафасдан орқада қолиши, қутича товуши эшитилиши, нафаснинг секинлашиши (сусайиши) ва рентгенологик текшириш спонтан пневмоторакс борлигини тасдиқлайди. Бундай асоратлар альвеолаларда босим ортиб кетиши натижасида, буллёз эмфиземада плевранинг ёрилиб, унинг бўшлиғига ҳаво киришидан пайдо бўлади (масалан, йўталганда).

2. Агар беморда ҳансираш кучаядиган бўлса, плевра бўшлиғидан ҳаво сўриб ташланади. Иложи бўлса бу ишни шароити яхши бўлган бўлимда ёки жадал ёрдам курсатиладиган хонада бажариш керак.

24-саволга жавоб. 1. Ҳаво етишмаслик белгилари (ҳансираш, кўкариш, гиперкапния) кучли гиперкапния (қонда СС>2 миқдорининг ортиб кетиши) ҳисобланади. Қонда СС>2 миқдорининг кўпайиб кетиши тери ва кўз шиллиқ қаватидаги қон томирларнинг кенгайиб кетишига сабабчи бўлиб, марказий нерв системаси томонидан эйфория бўлишига, қўзғолишга ва вактни аниқлаш қийинлашишига сабабчи бўлади. Кўпинча делерия, галлюцинация бўлади. Шунинг учун психиатр маслахатини олишга тўғри келади. Гипертония натижасида юракнинг ўнг коринчаси етишмовчилиги бўлмаса ҳам шишлар бўлиши ва меъдада пептик яра хосил бўлишн мумкнн. Гиперкапниянинг кучайнши натижасида, нафас маркази ишинннг сусайишида тери кўкарган бўлишига карамасдан хансираш йўқолади. Бемор томонидан шикоятнинг бўлмаслиги ва ҳансираш йўқлиги туфайли, бемор ахволини яхши деб ўйлаш мумкин.

2. Тинчлантирувчи ва наркотик дорнлар гиперкапниянн кучайтириб, нафас маркази ишини сусайтиради. Шунинг учун бу дорилар берилмайди. Кислородни рационал равишда бермасликдан ҳам қонда СО2 гази кўпайиши мумкин, бу ҳолатни 5—10 дақиқа нчида бартараф этиш мумкин. СО2 гази нафас марказпни кўзғатувчи бўлишига қарамасдан, бундай холатда нафас марказита сира ҳам таъсир қялмайди, алвеолаларда ҳаво алмашинишини сусайтириб, СО2 газяни кўпайтириб юборади.

25-саволга жавоб. 1. Газнинг нормал диффузияси бўлаётганда рестриктив нафас етишмовчилигининг кучайиши (ўпка эластиклигининг камайиши) ва перфузиялаш қобилиятининг бузилмаганлиги бирламчи ўпка эмфиземаси деб ўйлашга имкон беради. Кўпинча бир­ламчи ўпка эмфиземаси наел орқали альфа- 1-анти­трипсин (AT) етишмовчилигидан келиб чиқади. Ўпка тўқимасидаги протеаза билан антипротеаза орасидаги мувозанат бузилиб, протеаза купайиб кетади. Протеаза (эластаза)нинг фаоллиги ошиб, альвеолалараро тўсиқнинг емирилиб йўк бўлиб кетишига сабаб бўлади. Бунинг асосий клиник белгиларидан бири шуки, «йўтал» бўлмаслигига қарамасдан ҳансираш кучаяди. Кўпинча бу оилавий касаллик бўлиши мумкин. Бир қанча беморларда артериал кон босими (Ўпка гипертонияси) ортиб кетади. Ҳаво алмашинувининг кучли бўлиши узоқ вақт қондаги газ таркибини ўзгартирмайди. Шунинг учун беморнинг юзида кўкариш бўлмай кучангандаги каби қизиллик пайдо бўлади. Ўпканинг заҳира кучи камайганда ва нафас маркази шли сусайганда гипоксемия ва гиперкапния бўлади.

2. Бирламчи ўпка эмфиземаси борлигини тасдиқлаш учун қон зардобидаги AT фаоллигини даволаш давомида текшириш керак. Агарда яллиғланиш кучли бўлса, AT миқдори кўпаядн.

источник

ДИҚҚИНАФАС (АСТМА) КАСАЛЛИГИНИНГ ДАВОСИ
Нафас йўли касалликлари ичида дунёда энг кўп тарқалгани диққинафас (астма) касаллиги ҳисобланади. Бу дардга ҳамма ёшдаги одамлар, ҳатго, чақалоқлар ҳам чалинуши мумкин. Бу касаллик инсон ҳаёти учун хавфли бўлиб, кўп йиллар мобайнида аста-секин шаклланиб боради. Инсоннинг асосий нафас йўли кекирдак бўлиб, у найга ўхшап узунлиги 9-12 см, доираси 2 см.га яқин бўлади. Кекирдак кўндаланг ярим халқа шаклдаги эгилувчан қақирмачокдардан ташкил топган бўлиб, у тоғай деб аталади. Кекирдакнинг пастки қисми иккига бўлиниб, шохчаланиб кетади. Бу шохчалар замонавий (табобатда) тиббиётда бронхит деб аталади.
Касалликка чалинган одам кекирдагининг ва бронхитларнинг ички деворларига балғамлар, шилликдар ёпишиб ялиғланади, ҳаво ўтишини қийинлаштиради. Бу ҳол ўз навбатида хуружли йўтални юзага олиб келади. Диққинафас — нафас олишнинг қийинлашуви, бўғилишдир. У оддий йўталишдан бошланиб бора-бора хуружли йўталишга айланади. Балғам чиқаради, томоқ орқали хириллаш, чийиллаш товушлари эшитилади. Беморга ҳаво етишмайди, айниқса, нафас чиқариш қийинлашади, кўкрак қафаси кенгаяди, бўйин, елка томирларига зўр келади. Оғиз, бурун‘қўлларда кўкаришлар пайдо бўлади, кўз катталашади.

Хуруж даврида беморнинг ички аъзолари ҳам қийин аҳволга тушади. Юрак тез уради, қорин шишади, буйрак фаолияти бузилади. Хуруж баъзан 50 дақиқагача давом этади.

Диққинафасга чалинган бсморлар ётиб ухлолмайди. Бу ҳолда унинг умуртқасига оғирлик тушади. Баъзан хуруждан сўнг ҳушдан кетади, томир уришининг бузилиши юзага келади. Хуруж тутганда оёқни ерга осилтириб ўтириш лозим. Уй ҳавоси тоза бўлиши шарт. Акс ҳолда бурунга зўр келиб кучли яллиғланиш юз беради. Томоқ қизариб, ангина катталашиб кегади.

Касаллик кўиинча йилнинг совуқ фаслларида кучаяди. Касалликнинг баъзи турлари наслий бўлиши мумкин. Қуруқ иссиқ мижозли одамлар дардга кам чалинади. Касални даволаш жараёни оғир кечади. Чунки, бу дард «ўжар», «инжиқ»лиги туфайли даволовчидан жиддийликни, матонатли-қаноатли бўлишликни ва фидойиликни талаб қилади.

Диққинафас билан оғриган одам доим ўзини хавф остида сезади, қўрқув босади, нажот истайди. Диққинафас касалининг келиб чиқиш сабабларига кўра бир неча тури бўлиб,бемор қуйидаги нарсалардан сақланади:
1. Уй чангидан (гилам, шолча, кигиз чангларидан) қочиш.
2. Ўсимлик гулининг чанги, ҳидидан қочиш.
3. Полиз маҳсулотларидан, мева-сабзавотлардан ейди.
4. Ҳайвонлардан, қушлардан, овқатдан, сутдан, кана, су- варак ва қалампирдан эҳгиёт бўлади.
5. Дорилардан тийилади.
6. Ишлаб чиқариш ашёлардан, тўқимачилик матолардан қочиш керак.

Ҳатто ғам ташвишларининг кўпайиши ҳам инсои диққинафас қилади.
Шунинг учун уй жиҳозларини тез-тез тозалаб туриш, ҳўл латта билан аргиш лозим. Ёстиқлар, парлардан эмас, пахтадан бўлгани яхши. Уйнинг ҳавосини тез-тез алмаштириб туриш лозим. Китобларни ойна жавонларда сақлаш, спиртли ичимликлар ичиш, чекиш шахсий гигиенага эътибор бермаслик, яқин қариндошларнинг бир-бирига қиз олиб; қиз беришлари диққинафас пайдо бўлишига шароит туғдиради.

Диққинафас касаллиги иккига бўлинади: юқумли ва юқмайдиган. Доимийликка ўтган диққинафас касали ҳам бўлади. Унда йўтал ва хуруж бўлмайди. Диққинафас билан касалланиш, шунингдек, шамоллаш билан ҳам кўпинча балғамли бўлади. Биз айни шамоллаш турига тўхтаймиз.

Халқ табобати бу касалликни даволашда кўп асрлик таж- рибага эга ва ҳар қандай кўринишини ҳам даволай олади. Даволаш усуллари хилма-хил ва дори-дармонлари ҳам кўп. Табиб муайян касални ҳар томонлама ўрганиб чиқиб, даволаш усулларидан бирини танлайди ва бу усул мос келадиган дори- дармонлар рўйхатига тушади. Даволаниш жараёнида табиб усулни ҳам, дори-дармонларни ҳам ўзгартириш мумкин.
Даволаниш усули:

1. Йил фаслининг қандай бўлишидан қатъий назар, бемор эрталаб суви қочган ноннинг ҳар бир тишламига асал суртиб истеъмол қилиш, жийда пўстлоғидан ёки наъматакдан 3 маҳал чой қилиб ичиши лозим. Эрталаб иссиқ овқат истеъмол қилиш мумкин эмас.

2. Тушлик овқат шолғом кўп суюқ овқат бўлгани яхши. Суви
қочган нон, ҳамма мевалар ва сабзавотларни истеъмол қилиш мумкин. ,

3. Хамирли суюқ овқатлар, қовурма овқатлар, қази, сут, кабоб, шўр ва аччиқ нарсалар мумкин эмас.

4. Ширинликлар, қандолатчилик маҳсулотлари, музқаймоқ ва совуқ нарсалар ейилмайди.

5. Кечки овқат қандай бўлишидан қатъий назар бемор овқат билан бирга бир боғ кўк пиёз ёки саримсоқ пиёз истеъмол қилиши шарт.

6. Овқатлар, асосан, сувда, буғда пишган ва димламалар бўлсин.

7. Қатиқ, қаймоқ, сариёғ, творог мумкин.

8. Касал ичадиган чойлардан бири қайнатилган ўрик суви бўлмоғи керак. Кўк чой, ҳамда чалоп ичиш мумкин.

9. Совуқ овқатлар, совуқ сувда ювиниш, бош кийимсиз юриш, кўп ухлаш мумкин эмас. Диққинафас касали билан бетобланган одам кунига 4-5 марта енгил овқатлар билан овқатланиши керак. Шунга кўра эрталабки иккинчи чой ичишда сариёғдан ширчой ичиши лозим. Овқат билан ҳар куни, албатта, бир боғ кашнич истеъмол қилиш керак. Суюқ, қуюқ овқатларга нўхат солинган бўлиши мақсадга мувофиқ бўлади. Қуруқ мевалар қаторида ҳар куни 4-5 ёнғоқ истеъмол қилиш шарт.
Даволаниш:

1. Оёқни ҳар куни иссиқ сувда буғлаб, сўнг оёқ тагига кечаси асал суртиб, боғлаб ётиш. Эрталаб оёқ тагини иссиқ ҳўл латта билан артилади.

2. Ҳар куни иккала кўкракларга, кўкрак ва тиззаларга эри- тилган қора қўчқор думба ёгидан суркаб, ишқалаб едирти- риб, ўралиб ёгилади.

3. Куз, қиш ва эрта баҳор фасли бўлса, кечаси сандал ичида ётиш керак.

4. Ёз фасли бўлса, кундузи баданни яланғочлаб, навбат билан олди-орқани қуёшда тоблаб, қорайтириш керак. Ёки офтобда бирон иш қилиш керак. Офтобга чиққанда қагиқ ичиб олиш ва яланғоч баданга доғ қилинган пахта ёғи суртиб олиш лозим.

5. Қиш фаслида бўлса ҳафтада 2-3 марта исириқ қайнатмасида 40 дақиқа ванна қилйш лозим. Бунинг учун бир боғ исириқни 10 литр сувда 20 дақиқа қайнатиб, суви тугагунча қайга-қайга иситиб ванна қилиш шарт. Куз ва қиш фаслида кечаси ванна қилиш керак.
Шу юқорида айтилганлар тўла бажарилса, бемор бу дарддан бутунлай тузалиб кетади.

источник

Bronxial astma nafas yo‘llarining surunkali kasalligi bo‘lib, uning asosida doimiy yallig‘lanish belgilari yotadi. Yallig‘lanish jarayonida bronxlar sezuvchanligi ortib, natijada bronx-o‘pka tizimida o‘zgarishlar yuzaga keladi. Bu o‘zgarishlar bemorlarda takror-takror nafas qisishi, hansirab qolish, ko‘krak qafasida xirillash va og‘irlik paydo bo‘lishiga hamda kechalari yo‘tal xuruji tutishiga olib keladi. Astma so‘zi “bo‘g‘ilish”, “hansirash” ma’nolarini bildirishi bejizga emas. Chunki bronxial astmaga duchor bo‘lganlar bronxlar shilliq qavatining shishishi, shilliq ishlab chiqarishning kuchayishi va bronxspazm tufayli tez-tez nafas qisishidan shikoyat qiladilar.

Xastalikning ilk xurujlari bolalikda yoki balog‘atga yetish davrida boshlanishi mumkin. Ayrim odamlarda esa bu kasallik keksalik yoshida ham rivojlanadi. Bronxial astma ko‘pincha biror kasallik (nafas yo‘llarining jiddiy yallig‘lanishi, zotiljam, qizamiq, ayollarda jinsiy a’zolar yallig‘lanishi) yoki qattiq asabiylashish va ruhiy zo‘riqishdan keyin paydo bo‘ladi. Yozning o‘zgaruvchan kunlarida, ayniqsa ob-havo sovuq va nam bo‘ladigan ko‘klam hamda kuz fasllarida bronxial astma xurujlari kuchayadi.

Gippokrat zamonida (miloddan avval) ham ayni bahor kezlarida o‘simliklar changining atrofga tarqalib kishilarda allergiya qo‘zg‘ashi ma’lum bo‘lgan. Lekin u vaqtlarda allergiya holatidan hech kimning xabari yo‘q edi. Gippokrat nafasi qisib qolgan bemorlarga efedra giyohini yoqib tutunidan hidlash zarurligini tavsiya etgan.

Abu Bakr ar-Roziy “Tibbiyotga doir mukammal kitob” asarida bironxial astma alomatlarini batafsil bayon etib ba’zi gullarning va ayrim ovqat mahsulotlarining bu kasallikka sabab bo‘lishini ko‘rsatib o‘tadi. Keyinchalik esa Abu Ali ibn Sino “Tib qonunlari” ning uchinchi kitobida astma to‘g‘risida so‘z yuritib, bu kasallik xurujlari boshlanishida tabiiy va iqlimiy omillarning ahamiyati katta ekanini qayd etadi. Nafas qisishi xurujlarining badan terisiga toshma toshishi bilan birga davom etishini ham ibn Sino birinchi bo‘lib kuzatgan.

O‘n sakkizinchi asrda bir qancha olimlar astmani “asabiy holatlar natijasida o‘pkaning tirishib qisilishidan” boshlanadigan alohida bir turdagi hansirash deya fikr bildirishgan. Rus terapevti Sokolskiy fikriga ko‘ra xurujlar asosan kechalari, ya’ni odamning his-tuyg‘ulari junbushga kelganda vegetativ asab tizimi qo‘zg‘alishi natijasida tutib qoladi, bu ko‘pincha bronxial astmaning psixonevroz holati sifatida talqin etiladi.

O‘n to‘qqizinchi asr boshlariga kelib avstriyalik pediatr shifokor Pirke “allergiya” atamasini klinik amaliyotga birinchi marta joriy etdi. Pirke ko‘pgina kishilarning organizmi befarq bo‘ladigan moddalarga nisbatan ayrim odamlarning organizmi o‘ta sezgir bo‘lishini payqadi. Uning ta’kidlashicha astma allergik kasallik hisoblanib, bu – organizmning ayrim ta’sirlarga javoban odatdan tashqari, ya’ni boshqacha tarzda javob berishidir.

Bronxial astma juda ko‘p sabablarga ko‘ra kelib chiqadi. Barcha allergik kasalliklardagi kabi bronxial astma ham “allergen” deb ataladigan ba’zi moddalarga organizm sezgirligining oshishi tufayli paydo bo‘ladi. Allergenlar organizmga nafas, ovqat hazm qilish yo‘llari, teri va shilliq pardalar orqali kirishi mumkin. Unutmaslik kerakki, allergenlar bronxial astmadan tashqari eshakem, kon’yunktivit, rinit, migren singari kasalliklarni ham keltirib chiqaradi.

Olimlarning kuzatish natijalariga ko‘ra, quyidagilar bronxial astma xurujlarini qo‘zg‘atadi:

  • mushuk, it junlari, uyda boqiladigan qush va parrandalarning patlari;
  • akvariumdagi baliqlar tangachalari, shuningdek ularga oziqa sifatida beriladigan dafniya tolqonlari;
  • tuxum, shokolad, asal, qulupnay, apelsin, yong‘oq singari iste’mol mahsulotlari;
  • kundalik turmushda ishlatiladigan kimyoviy moddalar (masalan kir yuvish vositalari, hasharotlarga qarshi zaharli sepmalar, ho‘l va quruq mevalarni uzoq saqlash uchun qo‘llaniladigan dorilar);
  • kutubxonalarda saqlanayotgan eski kitoblarning gardlari, devorga osilgan yoki polga to‘shalgan gilamlarning changlari.

Bulardan tashqari, xonadonlardagi uy kanalari (eskirgan jun adyol va paryostiqlarda ko‘p uchraydi), xovlilarda o‘sadigan ba’zi daraxtlar (chinor, terak), hayvonlar (xonaki issiqqonli jonivorlar) , oziq-ovqatlar (sitrus mevalar va donli mahsulotlar) dorilar (penitsillin, streptomitsin, aspirin, sulfanilamidlar uzoq vaqt qabul qilinganda) ham kishilarda bronxial astmani yuzaga keltiradi.

Shuningdek chaqaloqligida ko‘krakdan erta ajratilib sun’iy ovqatlar bilan boqilgan ba’zi bolalarga yuqorida ta’kidlangan mahsulotlar berilsa, ularning badaniga toshma toshishidan boshlab to bronxial astma xurujigacha olib boradigan allergik kasallik belgilari paydo bo‘lishi mumkin.

Nafas qisish bronxial astmaning asosiy klinik belgisi hisoblanadi. Ba’zi bir allergenlarning ta’siri, yallig‘lanish kasalliklarining qaytalanishi, asabiy-ruhiy zo‘riqish holatlari xuruj avj olishiga turtki beradi.

Kasallikning xurujlari to‘rt bosqichda kechadi.

Birinchi bosqichda xurujdan bir necha daqiqa yoki bir necha soat oldin bemorni yo‘tal tutadi, tomog‘i, ko‘zlari, teri yoki quloq suprasi qichishadi. Bemorda peshob ajralishi kuchayadi. Bu bronxial astma xurujining ilk darakchi belgisi.

Ikkinchi bosqich bo‘g‘ilishlar bilan kechadi. Xuruj vaqtida nafas yo‘llaridagi mayda bronxlar torayadi, ularning shilliq qavati shishib bronx naychasida shilimshiq modda ajraladi. Bemorning ko‘krak qafasi siqiladi, u to‘liq nafas chiqara olmaydi. Ko‘pincha nafas chiqarish hushtaksimon xirillashlar bilan kechadi. Bemorning yuzi ko‘pchiydi, ko‘karadi, bo‘yin venalari shishadi.

Aynan shu bosqichda bemorni vaqti-vaqti bilan qiynoqli yo‘tal tutadi, u balg‘am tashlaydi. Balg‘am quyuq, yopishqoq, ba’zan ko‘pikli bo‘ladi. Xurujlar uzoq muddat davom etsa, jigar kattalashadi va oyoqlarda shish yuzaga keladi.

Uchinchi bochqichda xurujlar tez-tez qaytalanadi, ko‘p miqdorda balg‘amli yo‘tal paydo bo‘lib bu bemorga yengillik beradi. Ba’zan kutilmaganda xuruj tutib bemorning ish faoliyati susayadi, uyqusi yomonlashadi.

Читайте также:  Сестринский процесс при бронхиальной астме и хобл

To‘rtinchi bosqich og‘ir kechadi, ya’ni kasallik tez-tez qo‘zib turadi. Muolajalar olinishiga qaramasdan, tungi xurujlar tez-tez ro‘y beradi, bemorning jismoniy faolligi cheklanadi. Ushbu bosqichning salbiy tomoni shundaki, bronxial astma surunkali bronxit bilan rivojlana boshlaydi. Bu esa o‘z navbatida surunkali nafas yetishmovchiligi yoki o‘pka emfizemasi (o‘pka pufakchalari – alveolalarning kengayishi)ga olib keladi.

To‘rtta bosqichda ham kasallik zo‘rayib ketaversa va uzoq muddatli og‘ir nafas qisish xurujlari ro‘y bersa bemor organizmida muhim a’zolar ishi yomonlashadi. Masalan yurakning elektr o‘qi o‘ngga qarab siljiydi, shuningdek o‘pka tizimida ham xavfli o‘zgarishlar yuzaga keladi. Hatto qovurg‘alar oralig‘i kengayadi, bora-bora o‘pka faoliyati keskin buzilishi mumkin.

Kasallikning atopik turi ko‘proq yoshlarda uchraydi. Nafas qisish xurujlari bemorning bir necha xil omillar (masalan chang, ovqat allergenlari, dorilar)ga duch kelganidan so‘ng boshlanadi. Birdaniga ro‘y bergan xuruj to‘xtashidan oldin bemor rangsiz, yopishqoq balg‘am ajratadi. Bu vaqtda qonda gistamin (biogen aminlar qatoriga kiradigan fiziologik faol modda) miqdori ortadi.

Infeksion-qaram turdagi bronxial astma ko‘pincha 35-45 yoshlarda rivojlanadi. Kasallik asta-sekin boshlanib, qaytalanish davri uzoq muddatga cho‘ziladi va og‘ir kechadi. Ko‘p hollarda astma belgilari bronxit alomatlari bilan birgalikda rivojlanadi. Bu vaqtda bemor balg‘amida leykotsitlar (oqqon tanachalari) miqdori ortadi.

Bronxial astmaning autoimmun turi uzluksiz qaytalanishi va og‘ir kechishi bilan namoyon bo‘ladi. Bu kasallik belgilari kishining yoshlik chog‘laridayoq shakllanib ulguradi va keyinchalik zimdan rivojlanib, birdaniga yuzaga chiqadi.

Disgormonal turdagi bronxial astmaning ayollarda kuzatilishi og‘ir oqibatlarga olib keladi. Ya’ni tuxumdon faoliyati buzilishi, hayz ko‘rishdan oldin, hayz vaqtida yoki klimiks davrida bemorlarning ahvoli yomonlashishi mumkin. Bunday vaqtda gormonal dorilar bilan davolashni to‘xtatishga urinish ahvolni battar mushkullashtiradi.

Asabiy-ruhiy turdagi astmaga chalinganlar axvoli so‘rab surishtirilganda, ruhiy shikastlanishlar, ziddiyatli holatlar, jinsiy faoliyatdagi o‘zgarishlar, bosh miya jarohatlari xurujlar boshlanishiga boshlanishiga sabab bo‘lishi aniqlangan.

Disadrenergik turdagi astmada bemor qonida qand miqdori kamayadi.

Xolinergik turida astma rivojlanishi adashgan nervlar faolligining oshishi bilan bog‘liq kechadi. Bunda bemor burnidan ko‘p suyuqlik ajraladi, tungi nafas qisishlari ro‘y beradi. Bemor ko‘zdan kechirilganda qizil dermografizm (terida iz qolishi) kuzatiladi.

Jismoniy-zo‘riqish astmasi esa bronxlarning birlamchi reaktivligi o‘zgargan bemorlarda kelib chiqadi.

Bronxial astma bilan og‘rigan bemorning avvalo balg‘ami tekshiriladi va unda granulotsitlar (donachali leykotsitlar) paydo bo‘lishi kasallikka qay darajada ta’sir ko‘rsatayotgani aniqlanadi.

Bundan tashqari, maxsus apparat yordamida nafas olish yo‘llari bronxoskopiya qilinadi. Bunda mutaxassis shifokor bemorning nafas olish yo‘llari shilliq qavati holatini aniqlaydi, shuningdek yallig‘lanish turi va uning qanchalik tarqalganligi, zararlanishning yuza yoki chuqurligiga e’tibor beradi.

Bronxografiya usuli yordamida bronxlarning xolati o‘rganiladi. Umuman, har bir usulning o‘ziga xos afzalligi bor, ya’ni tekshiruvlar yordamida nafas olish yo‘llarida paydo bo‘lgan o‘zgarishlar va o‘pkaning qay qismi qanday darajada zararlangani aniq – ravshan namoyon bo‘ladi. Aytish joizki, hozirgi kunda zamonaviy tibbiyotimiz bronxial astma kasalligi bilan og‘rigan bemorlarni har tomonlama chuqur tekshirish uchun barcha vositalarga ega.

Bronxial astma xurujlarining oldini olish uchun bemor uzoq muddat qunt bilan bosqichma-bosqich davolanadi. Bunda yallig‘lanishga qarshi preparatlar va ta’siri uzoq davom etadigan bronxodilatatorlar keng qo‘llaniladi. Ayniqsa ingalyatsion glyukokortikosteroidlar ko‘proq naf beradi. Ularning barchasi bemorni muqarrar xurujlardan qutqarib qolishi bilan katta ahamiyatga ega.

Shuningdek aerozol ingalyatorlar, natriy xromoglikat, aerokom, natriy nedokromil singari yallig‘lanishga qarshi preparatlar shifokor nazoratida qabul qilinadi. Bundan tashqari, bemorni davolashda glyukokortikosteriodlar (GKS) bronxial astma davosida juda muhim o‘rin tutadi. Ya’ni ularni mahalliy tarzda (ingalyatsion yo‘l bilan) ishlatish gormonlar ichishni cheklashga imkon beradi, asoratlar ro‘y berishini kamaytiradi.

Sistem glyukokortikoidlar, bronxodilatatorlar va shunga o‘xshash preparatlar qattiq nafas qisishi xurujlarini to‘xtatishga yordam beradi. Bunday dori-darmonlar o‘pkadagi o‘tkir yoki surunkali davolash barobarida bronx devorlaridagi infeksiya o‘choqlarini tozalaydi, yo‘lini ochadi, kengaytirib bo‘shashtiradi, shuningdek tinchlantiruvchi ta’sir ko‘rsatadi.

Umuman bronxial astma ikki guruhdagi preparatlar bilan davolanadi. Birinchi guruhi yallig‘lanishga qarshi bo‘lib uzoq muddatli, davomli tarzda ishlatiladi. Ikkinchi guruhi esa tez yordam ko‘rsatuvchi preparatlar hisoblanadi va bemor ahvolini vaqtincha yaxshilashga xizmat qiladi.

Bronxial astmani dori-darmonlarsiz davolash usuli (naturoterapiya) ham yo‘lga qo‘yilgan. Naturoterapiya to‘rtta guruh (eliminatsion terapiya, mashq qildiruvchi terapiya, fitoterapiya, aralash usullar bilan ta’sir o‘tkazish)ni o‘z ichiga oladi. Aniqroq aytgand,a muolajalar turi bemorning ruhiy holati, kasallikning kechishi va qaysi bosqichda ekanligiga qarab tanlanadi.

Shuni bilish muhimki, bronxial astmani davolash kechiktirilganda, u zo‘rayib bir qancha og‘ir asoratlar qoldirishi mumkin. Ya’ni o‘tkir o‘pka emfizemasi, o‘pka barotravmasi, yurak-tomir faoliyatining buzilishi ro‘y beradi. Shuning uchun ham bemorga tashxisni to‘g‘ri qo‘yib, davolashni boshlash va bunda kasallikning og‘ir-yengilligini hisobga olish juda-juda zarur.

Qadimgi tabiblar bronxial astmani yengillashtiradigan ko‘pgina davo usullarini tavsiya etishgan. Bular quyidagicha:

Tuxumdan kattaroq bitta piyozni tozalab qirg‘ichni katta teshiklaridan o‘tkazib yoki pichoqda to‘g‘rab bir kosaga solinadi, so‘ng darhol kosa atrofi mato bilan o‘raladi. O‘rtasi ochiq bo‘lishi kerak, ana shu ochiq joyga burun bilan og‘izni qo‘yib 5 daqiqa burun bilan, 5 daqiqa og‘iz bilan chuqur nafas olish kerak bo‘ladi. Nafas olganda burun bilan olib, nafas bilan chiqarish kerak, og‘iz bilan olganda burun bilan chiqarish kerak. Piyoz burundagi, bronxdagi yallig‘lanishni sekin-asta yo‘qotadi, tez-tez shamollashning oldini oladi va o‘sha zahotiyoq nafas olish birmuncha yaxshilanadi. Bu muolajani kasallik og‘ir bo‘lsa, birinchi 10 kunda uch mahal ovqatdan oldin, ikkinchi 10 kunlikda kuniga ikki mahaldan erta bilan nahorda va kechqurun uyqudan oldin bajariladi. Ikkinchi oydan boshlab har kuni bir marotabadan shu usul qo‘llanib turilsa, o‘pkaning yuqori nafas qismlari. Bronxlar yallig‘lanishlari ketib, nafas olish yaxshilanadi va bemor shifo topadi.

Behi qadim zamonlardan shifobaxsh meva sifatida ma’lum bo‘lgan va uning bir qator ijobiy xususiyatlari haqida turli xil manbalarda bir qator fikrlar bayon etilgan. Abu Ali ibn Sino tomonidan ham behi astma kaksalligini davolashda muvaffaqqiyatli qo‘llangan. Behi urug‘ining bir qoshig‘idan tayyorlangan mahsus damlama balg‘am ko‘chirishga va yengil nafas olishga yaxshi yordam beradi. Behi mevasi urug‘ini olib tashlab, ichiga dumba va asal solinadi, qopqog‘i opilib qog‘oz paketga solinib gaz pechida past olovda 25-30 daqiqa pishiriladi. Tayyor behi issiqligida iste’mol qilinadi, ajralib chiqqan shirasini ham ichish zarur, iste’moldan keyin chuqur nafas olish kerak, balg‘amlar pishib ko‘chishi osonlashadi. Muolajani 10 kun takrorlash lozim.

Balg‘amni ko‘chirishda anjir bebaxo hisoblanadi. Abu Ali ibn Sino tavsiyasiga binoan anjir mevasini sut bilan qo‘shib qaynatib ichilsa, balg‘am ko‘chiruvchi va yo‘tal qoldiruvchi vosita sifatida yaxshi ta’sir ko‘rsatadi. Anjir mevasi qoqisidan tayyorlangan damlama og‘ir yo‘talni qoldiruvchi vosita sifatida tavsiya etiladi. Damlamadan ovqatdan oldin kuniga 4-5 mahal bir piyoladan kamida 3 kun ichish tavsiya etiladi.

Abu Ali ibn Sino kunjut urug‘i bilan moyini teng miqdorda aralashtirib, astma kasalligida o‘n kun davomida kuniga uch mahal bir choy qoshiq miqdorida ovqatdan yarim soat oldin ichib turishni tavsiya etadi.

Uy sharoitida biror muolajani qo‘llashdan oldin shifokor bilan maslahatlashishni unutmang!

Telegramdagi rasmiy kanalimizga a’zo bo‘ling!

источник

Соғлиқни сақлаш вазирининг

2014 йил “_____”___________

_____ — сонли буйруғига 1 илова

Ўткир ва сурункали бронхит диагностикаси ва даволаш бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология илмий амалий тибиёт марказининг муаммо камицияси томонидан кўриб чиқилган

Ўткир ва сурункали бронхит диагностикаси ва даволаш бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология марказининг илмий кенгашида тасдиқланган.

Қуйидаги клиник протокол Ўткир ва сурункали бронхит диагностикаси ва даволаш бўйича ахолига бирламчи ва иккиламчи даражадаги тиббий хизмат кўрсатишга мўлжалланган.

Ёш категорияси: ЎЗБЕКИСТОН Республикасининг катталар орасидаги ахо-ли.

Клиник протокол умумий-амалиёт врачларига, пульмонологларга ва соғлиқни сақлашни ташқил қилувчиларга мўлжалланган

Ливерко Ирина Владимировна РИФ ва ПИАМ пульмонология бўлими бошлиғи, т.ф.д.
Убайдуллаев Абдулла Мухаррамович ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг мудири, ЎзР ФА академиги, т.ф.д., профессор
Махмудова Дильбар Ходжиакбаровна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг профессори, т.ф.д.
Убайдуллаева Камола Мара-товна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг ассистенти, т.ф.д.
Ахмедов Шахбоз Махмудович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
Ахатов Иброҳим Малаевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
Убайдуллаева Наима Набирха-новна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедраси доценти, т.ф.н.
Ражабов Хайрилло Садиллоевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, олий тоифали-пульмонолог.
Гафнер Наталья Владимировна ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ кичик илмий хо-дими, пульмонолог.
Валатин Константин Станисла-вович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, реаниматолог

Рустамова Мамлякат Тулябаевна

ТТА «Умумий амалиет шифокорларни таерлаш» кафедрасининг профессори, т.ф.д.

Содиқова Гульора Абраровна

РИТваТРИАТМ грант бошлиғи, т.ф.д., профессор

Ўткир бронхитнинг умумий ҳолатлари.

Ўткир бронхит — бронхларнинг инфекцион яллиғланиш касаллиги. Бу касаллик йўтал, интоксикацион синдром ва балғам ажралиши каби симптомлар билан намоён бўлади.

Патоген турига қараб, ўткир бронхит вирусли ёки бактериал бўлиши мумкин. Бошқа кам учрайдиган этиологик турлари ҳам мавжуд (токсик, куйиш), лекин улар камдан кам кузатилади.

Касалликни нозологик формаси бўйича номланиши (шифр МКБ-10):

Ўткир бронхит, қўзғатувчиси Mycoplasma pneumoniae (J20.0);

Ўткир бронхит, қўзғатувчиси Haemophilus influenzae (J20.1);

Ўткир бронхит, қўзғатувчиси Стрептококк (J20.2);

Ўткир бронхит, қўзғатувчиси Коксаки вируси (J20.3);

Ўткир бронхит, қўзғатувчиси парагрипп вируси (J20.4);

Ўткир бронхит, қўзғатувчиси респиратор синцитиал вируси (J20.5);

Ўткир бронхит, қўзғатувчи риновирус (J20.6);

Ўткир бронхит, қўзғатувчи экховирус (J20.7);

Ўткир бронхит, Бошқа аникланган агент билан қўзғалган (20.8);

Ўткир бронхит аникланманган (J20.9).

«Ўткир бронхит» диагнозини йўталнинг бирдан бошланиши, 3 хафтадан қўп бўлмаслиги (балғам борлигига қарамасдан), шунингдек йўтал чақирувчи бошқа сабабларнинг халқум бурун қисмининг патологияси, пневмония ва ўпкани сурункали кассаликларини белгиларининг бўлмаслиги ва касалликнинг клиник белгиларига қараб инкор қилиш йўли билан диагноз қўйилади.

Даволаш мақсади – бемор аҳволини яхшилаш ва йўтални давомийли-гини камайтириш, мехнат фаолиятини тиклаш.

Даволаниш. Агарда йўтал мавжуд бўлса, балғам ажратадиган дориларни бериш лозим. Қийин ажраладиган балғам пайдо бўлса, унда муколитикларни бериш лозим. Ўткир бронхитда марказий таъсир қилувчи бўлган йўталга қарши дориларни муколитиклар билан бирга бериш ноўрин, чунки бу дорилар йўтал рефлексини камайтиради, мукоцилиар харакатини камайтиради ва бронхиал секретни қуюқлигини оширади.

Бронхообструктив синдром пайтида бронходилататорлар тавсия қилинади. Бронхообструктив синдром ва бронхиал гиперреактивлик қуруқ тарқалган хириллашлар билан намоён бўлган ҳолларда β2-адреномиметикларни аэрозоль ингаляция кўринишида (АИК), М-холиноблокаторларни ингаляция суюқлигида ёки β2-адреномиметик ва М-холиноблокатор биргалигида небулайзер орқали қўлланилишлари исботланган.

Ўткир бронхитни асосий этиологияси вирус бўлганлиги сабабли антибиотикотерапия қўп ҳолларда тавсия қилинмайди. Бронхлар бактериал яллиғланиш аломатлари билан намоён бўлганда (йирингли балғам ажралиши ва унинг миқдорини қўпайиши, хансирашнинг кучайиши, интоксикацион белгиларнинг пайдо бўлиши) антибиотиклар берилади. Бу вазиятда антибиотик гурухларидан макролидлар, бета-лактамлар қўлланилиши мумкин.

Ўткир бронхитни диагностикаси ва даволаш

Касалликни нозологик шаклига қараб ном-ланиши ( КХТ-10) Кўрсатилган тиббий ёрдамни микдори Кассаликни натижаси
Диагностикаси Даволаш
шартли сони қўшимча (кўрсатгич бўйича) керакли Ўртача кечиши
1 2 3 4 5 6 7
Амбулатор шароитида ўткир бронхит диагностикаси ва даволаш
Ўткир бронхит J20 Анамнез ва физикал тек-ширувлари

Кўрсатма бўйича 1 мар-тда ўтказаш Обструктив синдро-мида: спирограмма ёки пикфлолумет-рия. Иккинчи маротаба тана хароратининг кўтарилишида – кўкрак қафаси рент-генограммаси, пульмонолог, — фти-зиатр кўриги (йўтал 3 хафтадан қўп бўлган) Антибактериал терапия

бактериал инфекция белгилари бўлганда берилади: бета-лактамлар суткалик дозаси 1,5-2,0 г 5 кун (клиник симптомлари, интоксикацион симптомлари бўлмаса), ёки макролидлар суткали дозаси 500-1000 мг.

400-600 мг /сутки 2 мартда; аэрозоль терапияси учун

УЗИ-приборкаларда 3-9 мл 10% эритма ацетилцистеини эритишади, приборкада тахсимлайдиган клапан билан — 6 мл 10% эритма; ингаляцияни давомийлиги — 15-20 мин; — 2-4 мартда кунига; амброксол 0,03 г 3 мартда кунига ёки 2мл небулайзер орқали ёки бромгексин ичига 8-16 мг 3 мартда кунига.

бронхообструктив синдромида М-холинолитиклар, β2-агонистлар (ДАИ) 100 — 200мкг небулайзер орқали – талабга кўра (вазиятли).

Йўталга қарши дорилар самарасиз бўлса.

Ностероид ялигланишга қарши дори воситалари: ацетилсалицил кислотаси 0,25 -0,5-1,0 г 3 мартда кунига ёки ибупрофен ичига 0,2-0,4 г 3 мартда кунига, ёки мелоксикам 0,015 г 1 мартда кунига, ёки парацетамол 0,5-1,0 г 3мартда кунига иситма тушириш мақсадида.

Сурункали бронхитдаги умумий ҳолатлар

Бу бронхларни узоқ вақт давомида бир қанча зарарли омиллар (чекиш, чанг хаво, тутун, углерод оксиди ва бошқа кимевий моддалар билан нафас олиш), таъсири натижасига ва шунингдек тез-тез қайталанувчи респиратор инфекциясиларга (асосан респиратор вируслар, пневмококклар) боғлиқ. Патогенезининг бош механизмига бронх шиллиқ безларининг гипертрофияси ва гиперфункцияси шиллиқ секрецияси кучайиши, сероз секрециясининг нисбатан камайиши, шиллиқ таркибининг ўзгариши – кислотали мукополисахаридларни қўпайиши, балғам ёпишқоқлигини кучайишига олиб келади.

Узоқ муддатаги бронхларни гиперфункцияси мукоцилиар аппарат эпителиал қаватининг дистрофия ва атрофиясига олиб келади. Бронхларни дренаж функциясининг бузилиши бронхоген инфекциясинингривожланишига олиб келади, унинг кечиши махаллий иммунитетига ҳам боғлиқ. Яллиғланиш жараёнини камайиши, экссудацияни камайиши, бириктирувчи тўқимани ва эпителий пролиферацияси ремиссия фазасига тегишли. Нафас йўлларини сурункали яллиғланиши: бронх девори ва унинг атрофининг склерози, шиллиқ безлар, мушаклар, эластик толаларинг атрофиясига олиб келади, шунингдек бронхларни стенози, ёки кенгайиб бронхоэктазлар ҳосил бўлиши мумкин.

Касалликни нозологик формаси бўйича номланиши (ХКК-10 бўйича шифрлар):

Оддий ва шиллиқ-йирингли сурункали бронхит

Оддий сурункали бронхит (J41.0);

Шиллиқ-йирингли сурункали бронхит (J41.1);

Аралаш, оддий ва шиллиқ-йирингли сурункали бронхит (J41.8);

Аниқланмаган сурункали бронхит (J42).

Сурункали бронхитнинг бошланиши эрталабки йўтал, кун давомида балғам ажралаши безовта қилади, совуқ ва нам ҳавода кучаяди, йиллар давомида сурункалига ҳолатга айланади. Балғам шиллиқ, кучайган даврда-шиллиқ-йирингли ёки йирингли бўлиши мумкин. Кейин хансираш пайдо бўлиб кучайиб боради. Совуқ ва нам ҳавода қўзғалиб, йўтал ва хансираш пайдо бўлади, балғам қўпаяди, ҳолсизлик пайдо бўлади, терлаш, тез чарчаб қолиш каби белгила кузатилади. Тана харорати нормал ёки субфебрил, дағал нафас ва қуруқ хириллаш бутун ўпка сиртида эшитилади. Лейкоцитар формула ва ЭЧТ ўзгармаган; лейкоцитоз таёқчасимон сурилиш билан кузатилиши мумкин. Йирингли бронхитларни қўзғалишида яллиғланишни биокимевий кўрсаткичлари ўзгариши мумкин (С-реактив оқсил, сиал кислотаси, серомукоид, фибриноген).

Сурункали бронхит диагностикасида балғамни текширилиши, микроскопик, цитологик ва биокимевий текширувлар ахамиятга эга. Тана харорати кўтарилган ва ўпка хирилашлар пайдо бўлган беморларда пневмонияни инкор қилиш учун рентгенологик текширувлар ўтказилиши керак. Сурункали бронхитни аниқлаш учун бронхоскопиядан фойдаланилади, унда яллиғланиш жараёнининг эндобронхиал кўринишлари (катарал, йирингли, атрофик, гипертрофик, геморрагик, фиброз-ярали эндобронхитлар) аниқланади. Шунингдек, бронхоскопия шиллиқ қаватдан биопсия олишга ва гистологик текширув ўтказилишига ёрдам беради, шунингдек бронхоскопиядан йўтални бошқа сабабларини аниқлаш учун ҳам (нафас йулларни ўсмаларини инкор қилишда) фойдаланилади.

Даволаш: Сурункали бронхитни эртароқ даволашни бошлаш зарур: у комплексли, индивидуал ва доимий бўлиши мумкин. Касаллик келтириб чиқарувчи сабабларни бартараф қилиш керак (чекиш, зарарли моддалар ингаляцияси ва бошқалар). Витаминга бой овқатлар берилади. Асосан бронх ўтказувчанликни яхшилаш керак (йўталга қарши дорилар, муколитиклар, бронхолитик бериш зарур). Бронхлар дренаж функциясини тиклаш учун қўшимча усуллар — даволовчи физкультура, кўкрак қафасини уқалаш ва бошқа физиотерапевтик усуллардан фойдаланилади. Бронхиал обструкция симптомлари пайдо бўлганда М-холинолитиклар, β2-адреномиметиклар ва узоқ таъсир қилувчи метилксантинлардан фойдаланилади.

Касаллик қузиган даврда бактериал инфекцияга ҳос белгилар мавжуд бўлганда бета-лактамли ёки макролидлар гурухига ҳос антибиотиклардан фойдаланилади.

Сурункали бронхитда госпитализация учун кўрсатмалар:

Бронхитни хуружи ва олдин кузатилмаган симптомларнинг пайдо бўлиши (хансирашнинг кучайиши, йирингли балғамнинг пайдо бўлиши), қилинаётган даво муолажасининг самарасизлиги, оғир бошқа бир кассаликларни мавжудлиги (пневмония, бронхоэктаз).

Сурункали бронхитни диагностикаси ва даволаш

Касаллик-ни нозоло-гик форма-сига қараб номланиши (ХКТ-10) Кўрсатилган тиббий ёрдамни микдори Кассаликни натижаси
Диагностика Даволаш
шартли сони қўшимча (кўрсатгич бўйича) керакли Ўртача кечиши
1 2 3 4 5 6 7
Амбулатор шароитда сурункали бронхитнинг диагностикаси ва даволаш
Оддий шиллиқлик ва йиринг-ли бронхит

Аниқланмаган сурун-кали бронхитJ42

1 мартда хуруж қилинганда, назорат текшириш – кўрсатма бўйича Кўкрак қафасини рентгенографияси, бронхоскопия интоксикацион ва бронх-ўпка син-дромида (қўзғатувчи бактерия бўлиб тасдикланса) – антибиоти-котерапия: бета-лактам 1,5-2, 0 г кунига ёки макролидлар 500-1000 кунига.Обструктив синдромида: М-холинолитиклар 2 доза 3 мартда ку-нига ёки небулайзер орқали 10-20 томчидан 2-3 мартда кунига, ёки узоқ таъсир қилувчи метилксантин-лар 350 мг 2 мартда кунига, ёки 500 мг 1 мартда кунига. 5-7 кун Ремиссия
Муколитиклар: амброксол 0,03 г 3 мартда кунига ёки 2мл небу-лайзер орқали; ацетилцистеин 400-600 мг /суткада 2 махал аэрозол терапия учун УЗИ-асбобларда эритишади 3-9 мл 10% эритмада, тахсимланадиган асбоб-лардаги клапанларда — 6 мл 10% эритма; ингаляцияни давомийлиги — 15-20 мин; — 2-4 мартда кунига

Стационар шароитида бронхитни диагностикаси ва даволаш

Оддий шиллиқлик ва йиринг-ли бронхит

Аниклан-маган су-рункали бронхитJ42

аэроб ва факультатив-анаэроб микроорганизм-ларга балғамни бактерио-логик ва микроскопик тек-шируви

1-2 мартда Бронхоскопия Кўкрак қафасини рентгенографияси интоксикацион ва бронхоўпка син-дромида (қўзғатувчи бактерия бўлиб тасдиқланса) – антибиоти-котерапия: бета-лактам 1,5-2, 0 г кунига, ёки — макролид 500-1000 мг кунига; резервдаги дорилар респи-ратор фторхинолонлар 0,5 г 1мартда кунига.

обструктив синдромда – М-холинолитиклар ёки

М-холинолитиклар /β2-агонистлар комбинацияланган аэразоллари хо-латида ёки небулайзер орқали ёки узоқ таъсир қилувчи метилксан-тинлар 350 мг 2 мартда кунига, ёки 500 мг 1 мартда/сут .

Муколитиклар ичишга ёки небу-лайзер орқали, терапияни ўртача давомийлиги — 5-10 кун

Бронхосанацион терапия (кўрсатма бўйича).

Бронхиал астма диагностикаси ва даволаш бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология илмий амалий тибиёт марказининг муаммо камицияси томонидан кўриб чиқилган

Бронхиал астма диагностикаси ва даволаш бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология марказининг илмий кенгашида тасдиқланган.

Қуйидаги клиник протокол бронхиал астма диагностикаси ва даволаш бўйича ахолига бирламчи ва иккиламчи даражадаги тиббий хизмат кўрсатишга мўлжалланган.

Ёш категорияси: ЎЗБЕКИСТОН Республикасининг катталар орасидаги ахо-ли.

Клиник протокол умумий-амалиет врачларига, пульмонологларга ва соғлиқни сақлашни ташқил қилувчиларга мўлжалланган

Ливерко Ирина Владимировна РИФ ва ПИАМ пульмонология бўлими бошлиғи, т.ф.д.
Убайдуллаев Абдулла Мухаррамович ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг мудири, ЎзР ФА академиги, т.ф.д., профессор
Махмудова Дильбар Ходжиакбаровна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг профессори, т.ф.д.
Убайдуллаева Камола Мара-товна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг ассистенти, т.ф.д.
Ахмедов Шахбоз Махмудович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
Ахатов Иброҳим Малаевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
Убайдуллаева Наима Набирха-новна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедраси доценти, т.ф.н.
Ражабов Хайрилло Садиллоевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, олий тоифали-пульмонолог.
Гафнер Наталья Владимировна ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ кичик илмий хо-дими, пульмонолог.
Валатин Константин Станисла-вович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, реаниматолог

Рустамова Мамлякат Тулябаевна

ТТА «Умумий амалиет шифокорларни таерлаш» кафедрасининг профессори, т.ф.д.

Содиқова Гульора Абраровна

РИТваТРИАТМ грант бошлиғи, т.ф.д., профессор

Бронхиал астмани умумий ҳолатлари

Астма – бу нафас аъзолари сурункали касаллиги бўлиб, патогенезида қўпгина хужарайлар иштирок этиб, ўпка йўлларини гиперреактивлги бўлиб хуштаксимон хириллашлар, йўтал, ҳансираш ва нафас сиқилиш каби ало-матлар билан кечади. Бу эпизодлар одатда тарқалган, аммо ўзгарувчан бронхларниг обструкцияси билан боғлиқ (спонтан ёки терапия таьсирида).

Касалликнинг нозологик формаси кўра номланиши (ХКК-10):

астма аллергик компонент билан (J45.0)

Астмани сенсибилизация агентига қараб классификациялаш қийин аниқланадиган аллерген ҳолатларида мураккабдир.

Астмани келиб чиқишига қараб ички (генетик) ва ташқи (атрофдаги) факторлар бор) омиллар мавжуд. Ички (генетик) омиллар: атопияга мойил бўлган генлар и бронхиал гиперреактивлик мойил бўлган генлар, семизлик, жинс. Ташқи омиллар: аллергенлар (уй чанги, уй хайвонлари), инфекциялар (вирусли), профессионал сенсибилизатор, тамаки чёкиш, уй ичида ҳавони бузилиши, овқатланиш.

Астманинг асосий белгиси – нафас йўлларининг яллиғланиши, физикал текширувида аускультатив – хуштаксимон хириллашлар. Астмани патофизиологиясида қайтар бронхиал обструкция мавжуд бўлиб, 1 секунда жадал нафас чиқариш тезлигининг камайиши ҳос. Етакчи морфологик белгиси – бронх шиллиқ каватларининг яллиғланиши, структур ўзгаришлари ва бронхиал йўлларининг қайта шаклланиши.

Бронхиал астмани бронхиал обструкция даражасини аниқлаш учун турли усуллар мавжуд, лекин улардан фақат 2 таси қўлланилади: спирометрия 1-секунда жадал нафас чиқариш хажмини билиш учун (ЖНЧХ1) ва жадал ўпканинг тириклик сиғими (ЖЎТС); пикфлоуметрия – нафас чиқаришни чўққи тезлигини аниқлаш). Нафас чиқаришни чўққи тезлигини аниқлаш пикфлоуметр орқали аниқланиб астмани диагностикаси ва даволаш самарадорлигини аниқлашда ёрдам беради. Қайтар бронхиал обструкция – бу қисқа вақт таьсир қилувчи бронхолитиклар β2-агонистлар (сальбутамол 200–400 мкг) ингаляцияси берилгандан сўнг 10-15 минутдан ЖНЧ1 нинг қўпайиши (ёки НЧЧТ) ёки ташқи нафас функциясининг яхшиланиши, шунингдек бу ҳолат бир неча кундан, хафтадан кейин глюкокортикоидлар ингаляциясидан сўнг хам юзага келади. Бронхолитик ингаляциясидан сўнг ЖНЧХ1 ≥ 12% (ёки ≥200мл) қўпайиши астмани диагностикада мухим мезондир. «Ўзгарувчанлик» дегани касаллик симптомларида ўпка функцияларини кўрсаткичларининг маьлум бир вақтда давомида ўзгариши. Касаллик симптомлари ва ўпканинг функционал кўрсатгичлари 1 кун давомида (бунда кунлик ўзгарувчанлик деб аталади), бир неча кун давомида, ойлар ёки мавсумий ўзгаришларга эга бўлади. Ташқи нафас функциясининг кўрсаткичларининг ўзгарувчанлигини аниқлаш астма диагнозини қўйишда мухим ахамиятга эга. Аллергияни аниқлашда (қон плазмасида IgE аниқланади ва тери синамалари орқали тасдиқланади) беморларда астмани келтириб чиқаруви хавфли омиллар борлигини билиш ёрдам беради.

Астма касаллик назорат даражасига, терапевтик муолажаларни қўлланилишига ва унинг оғирлик даражасига қараб классификацияланади.

Астмани оғирлигига қараб даражаси интермиттирловчи астма — астмсимптомлари ҳафтада 1 мартадан камрок, тунги симтомлари – бир ойда 2 мартадан қўп эмас, хуружлар жисмоний активликка таъсир кўрсатмайди, ЖНЧХ1 — 80%дан қўпрок, НЧЧТнинг ўзгарувчанлиги 20% камрок; енгил персистик астма — симптомлари хафтасига 1 мартадан қўпрок, тунги – ойига 2 мартадан қўпрок, хуружлар уйкуни бузади ва жисмоний зўриқишга олиб келади, ЖНЧХ1- 80% қўпрок, НЧЧТ ўзгарувчанлиги 30% кам; ўрта — оғир персистик астма — симптомлар хар куни, тунги – ҳафтасига 1 мартадан қўпрок, хуружлар уйкуни бузади ва жисмоний зўриқишига олиб келади ЖНЧХ1- 60-80%, НЧЧТ ўзгарувчанлиги – 30%, хар куни қисқа таъсир қилувчи ß2-агонист ичиши керак; оғир персистик астма — симптомлар хар куни, қўпинча тунги симптомлар, хуружлар уйкуни бузади ва жисмоний зўриқишга олиб келади, ЖНЧХ1¬- 60% камрок, НЧЧТ ўзгарувчанлиги — 30% қўпрок, жисмоний харакатнинг чеклаш, хар куни ß2-агонист қисқа таъсир қилувчи дориларни истемол қилиш.

Шундай қилиб, юқоридаги классификация астманинг оғирлик даражасини кўрсатиб, унинг базисли терапиясини асосини ташкил қилувчи даволаш чора тадбирларининг оғирлик даражасига қараб хажмини аниклайди. Куйида врачлар амалиётида астманинг назорат даражасини бахолашга асосланган классификациясини ишлатиш тавсия қилинади. Бунда астманинг оғирлиги унинг фақат оғирлик даражасига боғлиқ бўлмай, балки ўтказиладиган даво чораларига сезгирлиги билан хам бахоланади, бу астманинг индивидуал хусусиятлари боғлиқ бўлиб, вақт давомида ўзгариб туради.

Назоратланадиган астма бу хамма белгиларнинг бартараф қилиниши ва спирометрия даражаси нормал бўлиши. Агарда бемор узоқ муддат назоратда бўлса (3 ой давомида) базисли терапияни камайтириш масаласи кўрилади.

Қисман назоратланадиган астма чегараланган белгилар билан фарқланади. Терапевтик тактика шу даражадаги текширувда бир ҳил эмас: терапияни миқдорини қўпайтириш керак ёки шу ҳолатдаги давода қолиш керак.

Назоратланмайдиган астма: 3 дан қўпрок бўлган белгилар ёки хуружи 1 марта. (GINA янги редакцияга биноан, хуруж хафтаси). Назоратланмайдиган астмада терапияни дозасини қўпайтириш зарур.

Ингаляционн глюкокортикоидларни хисобланган кунлик дозалари

Дорилар кичик доза Ўртача доза юқори доза
Беклометазон 200 — 500 500 – 1000 қўпрок 1000 – 2000
Будесонид 200- 400 400 – 800 қўпрок 800 – 1600
Флутиказон 100 -250 250 – 500 қўпрок 500 – 1000
Циклесонид 80 — 160 160 – 320 қўпрок 320 – 1280

Астмани назорат қилиш даражасига қараб хар бир беморга медикаментоз даво 5 поғонадан 1таси берилади.

1 поғона: керакли бўлганда дорини бериш, бу даражада қисқа мудатда бўлиб ўтган белгилар бўлганда. Қўпгина беморларда 1 поғонада кискка муддат таьсир қилувчи β2-агонистлар ингаляцион қабул қилинади. Альтернатив дорилардан ингаляцион антихолинергик, перорал қисқа таьсир қилувчи β2-агонистлар ёки теофиллин, у дорилар секин таьсир қилиб, ножуя таьсирлари мавжуд.

2 поғона: тез таьсир қилувчи ва кассаликни назорат қилувчи дори.

Астмани бошлангич терапиясида ингаляцион глюкокортикоидлар кам микдорда тафсия этилган. Альтернатив дорилардан астмани назорат қилувчи лейкотриен рецепторларни антогонистлари. Кромонлар (недокромил натрия ва кромогликат натрия) нисбатан паст самарага эга бўлсада, юқори хавфсизлиги билан ажралиб туради.

3 поғона: бу поғонада катталарга ва балоғатга етганларга ингаляцион глюкокортикоидлар билан ингаляцион узоқ таьсир қилувчи β2-агонистлар воситалар тафсия этилади, даво натижасиз бўлса беморларга ўрта ва юқори дозадаги ингаляцион глюкокортикоидлар берилади, шунингдек спейсерни қўллаш керак, чунки бу нарса дорини нафас йулларига яхши олиб боради, орофаренгиал ножуя таьсирларни бартараф қилади ва дорини систематик абсорбциясини камайтиради. Яна бир терапияни тури ингаляцион глюкокортикоидларни лейкотриен рецепторлар антогонистлари билан бирга, теофиллининг паст дозасини қўшиб бериш тафсия қилинган.

4 поғона: Тез таьсир қилувчи дори ва 2 ёки ундан қўпрок берилади. Дорини танланиши олдинги 2 ва 3 поғонага қараб берилади. Бу поғонада ингаляцион глюкокортикоидлар ўрта ва юқори даражадаги ингаляцион β2-агонист узоқ таьсир қилувчилар билан бирга берилади.

Лекин кўпгина беморларда ингаляцион глюкокортикоидларнинг дозаси ўртачадан юқори дозага ошириш нисбатан жуда катта бўлмаган самарани беради, шунингдек юқори дозаларни фақат тест терапия мақсадида 3-6 ойгача бериш лозим, бу асосан астмани назоратини амалга оширишга ингаляцион глюкокортикоидларнинг ўрта дозаси ва β2-агонистлар ва/ёки учинчи дори воситаларидан бирининг (масалан: лейкотриен рецепторлари антогонистлари ёки узоқ таъсир қилувчи теофиллар) таъсирида амалга ошмаган холларда қўлланилади. Узоқ мудатда юқори дозада ингаляцион глюкокортикоидлар берилса ножуя таьсири қўпайишга олиб келиши мумкин. Ўрта ва юқори ингаляцион глюкокортикоидларни берганда қабул қилиш вақти 2 мартадан кам бўлиши керак эмас. Бундай беморлар экстрамайдадисперс ингаляторлар тафсия қилинган.

5 поғона: тез таъсир қилувчи ва қўшимча турдаги воситалар (4 поғонадаги даволаш ва глюкокортикоидлар ичишга ёки в/и , гиперIgE билан кечувчи оғир атопик астмада IgE блокаторлари), перорал глюкокортикоидларни бошқа дориларга қўшиб ишлатилиши даво самарасини кучайтиради, лекин ножуя таьсирларга олиб келади, буни фақат назорат қилинмайдиган астмада, яъни астма симптомларининг хар куни бўлганда, жисмоний активликнинг чегараланишида ва касаллик тез-тез қўзиганда 4 поғонага хос даволаш фонида қўллаш мумкин. Беморни бўладиган ножуя таьсирдан огохлантириш зарур ва бошқа альтернатив терапияни кўриб чиқиш керак.

Шифокорга беморнинг учраш сони ва касалликнинг назорат даражасини бахолаш кассаликни олдинги оғирлик даражасига қараб белгиланади, шу-нингдек беморга ўз-ўзини бошқариш ёки назорат қилиш, қанчалик ўргатиланлиги ва ишонтирилганлиги астмани назорат қилишда мухим ўрин эгаллайди. Беморлар биринчи кўригдан сўнг 1-3 ойдан кейин қайта кўрилади, кейин хар 3 ойда.

Астмани назоратга олинганда 3 ой мобайнида қилинаетган дори миқдорини камайтириш, беморда касаллик белгиларни кучайиши ва хуружнинг ривожланиши каби холатлар тушинтирилади. Ингаляцион глюкокортикоидлар ўрта ва юқори дозада берилиши 3 ой оралиғида 50% камайтириб бориш зарур. Агарда кассаликни назорати паст дозали ингаляцион дорилар билан назорат қилинаётган бўлса, камайтирилганда қўпинча беморлар дорисини бир марталик қабулга ўтказилади. Агарда кассаликни назорати паст дозали ингаляцион глюкокортикоидлар ва узоқ таьсир қилувчи β2-агонистлар билан бирга амалга оширилса, терапияни миқдорини ингаляцион глюкокортикоидлардан 50%га камайтиришдан бошланади, кейин узоқ таьсир қилувчилар β2-агонистарни давом эттирилиши лозим. Агарда астмани назорати сақланса ингаляцион глюкокортикоидларни паст дозасига туширилади ва узоқ таьсир қилувчи β2-агонист дорилар фонида олиб борилади. Альтернатив ёндошиш 1 марталик комбинацияли терапияга ўтиш. Яна бир альтернатив ёндошиш β2-агонист узоқ таьсир қилувчи дорини олиб ташлаб, бошлангич даврда ва шу до-задаги ингаляцион глюкокортикоидларга алмаштирилади, 1 йил давомида давони минимал дозаси сақланиб, симптомлар бўлмаса берилаётган дориларни олиб ташлаш мумкин.

Шу холатда астма назоратланмаган бўлса бир поғона юқори даражага кўтарилиш зарур. Шу қаторда астмани назоратга олинмаса бир хафта ичида хуруж каби қурилиши лозим ва астмани хуружи каби даволаниш керак. Беморларда астманинг атопик формаси қонда иммуноглобулин Е 30 ХБдан кўп бўлса тасдиқланади, Е антителалар қўлланилиши керак, бошқа дориларга нисбатан ингаляцион глюкокортикоидларни камайтириб астмани хуружини ва белгиларни камайтиришга олиб келади. Ингаляцион глюкокортикоидларни 4 мартага қўпайтирилиши қисқа курсли систем глюкокортикоидлар ичишга қўлланилишига баробар хисобланади.

Астмани хуруж даврдаги стандарт терапияси — юқори доза β2-агонист (небулайзер терапия) ва қисқа курсли систем глюкокортикоидлар. (перорал ёки в/и). Хуруж бартараф бўлгандан сўнг лекин кассаликнинг назоратланмаганда одатда базисли терапия қўлланилади. Бу холатларда ингалятор билан фойдаланиш техникасини текширилади, зинама зина терапияни миқдорини қўпайтириш зарур.

Астмани узоқ муддат кувватловчи терапиянинг бутун цикли — астмани даражасини бахолаш, уни даволаш ва назорат қилиш, шунингдек доимий назоратни мониторинг қилиш холати киради.

Астмани хуружи бу кучаядиган хансираш, йўтал, хуштаксимон хирил-лашлар, кўкрак қафасида оғрик ва шу каби симптомлар билан биргаликда учрашидир. Ташқи нафас функцияси орқали текшираладиганда хуруж вақтида экспиратор хаво хажмининг камайиши кузатилади. (ЖНЧХ1 ва НЧЧТ). Хуружнинг асосий давоси бронхолитиклар билан қайта ингаляция, систем глюкокортикоидларни қўллаш ва кислородтерапия киради. Даволашни мақсади тезрок бронхиал обструкцияни камайтириш ва гипоксемияни камайтиришга каратилади. Оғир хуружлар хаёт учун хавфли хисобланиб, ундай холатлар стационар шароитида шифокор назорати остида кузатилади, қўпгина холларда бу интенисив терапия ва реанимация бўлимларида даволанади.

Юқори ўлим хавфига эга бўлган беморлар юқори эътиборни талаб қилади, шунингдек бундай беморлар хуруж бошланганида дархол шифокорга мурожат этишлари кераклигини билишлари шарт. Бу гурухга қуйидаги беморлар киради: хуруж хаётига хавф соладиган беморлар; интубацияга ва ЎСВ мухтож бўлганлар; охирги йилда астма туфайли кечиктириб бўлмайдиган госпитализация қилинган беморлар; хозирги пайтда ёки якин кунларгача перорал глюкокортикоидларни истемол қилган беморлар ва ингаляцион глюкокортикоидлар билан базисли давони қабул килмайдиган беморлар; қисқа таьсир қилувчи ингаляцион β2-агонист дориларга юқори эхтиёжли беморлар, яъни 1 ойда 1та сальбутомол (ёки эквиваленти) баллончасидан қўп ишлатилиши; анамнезида рухий касаллиги бўлганлар; седатив дориларни қабул қилганлар; шифокор талабини бажармаганлар киради. Оғирлик даражасига қараб кўрсатиладиган терапия белгиланади. Даво пайтида вақти вақти билан хуружнинг оғирлигини ба-холаниши зарур.

Мезонлар Беморни ахволи
Енгил Ўрта-оғир Оғир Нафас тўхташи
1 2 3 4 5
Хансираш юрганда гапирганда Оддий холатда
Нутк (гапириш) Предложениялар би-лин Фразалар билан Сузлар билан
Эс хуши Кўзғалган бўлиши мумкин Асосан қўзғалган Ассан қўзғалган Эс-хуши хира
Нафас олиш микдори ошган ошган 30 минутдан қўпрок
Нафас олишда қўшимча мушакларни ишлаши Одатда йук Одатда бор Одатда бор кўкрак ва корин де-ворларини пародоксал харакатлари
Хуштаксимон хрип-лар Нафас чикарганда баланд Одатда баланд Йўк
1 2 3 4 5
Пульс ( 1 минутда) 100 камрок 100-120 120 қўпрок Брадикардия
Парадоксаль пульс йук

10 -25 мм рт. ст.бўлиши мумкин 25 мм рт. ст.

мавжуд бўлмаса на-фас мушаклари чар-чаган
Бронхолитикни би-ринчи мартдан берилгандан сўнг керакли микдордан % 80% қўпрок 60-80% 60% камрок (100 л/мин камрок) ёки таъсири 2 соатдан камрок
РаО2, мм рт. ст. (хаво билан нафас улганда)

нормал, анализни ке-раги йук 45 мм рт.ст.камрок 60 мм рт.ст камрок

60 мм рт.ст камрок, в цианоз,

45 мм рт.ст.қўпрок, нафас етишмовчилиги

SaО2, % (хаво билан нафас олганда) 95% қўпрок 91-95% 90% камрок
Касалликни нозологик формасига қараб ном-ланиши (КХТ-10) Тиббий ёрдамни кўрсатилган микдори
Диагностика Даво
шартли саноги Қўшимча (Кўрсатма бўйича) керакли Ўртача ке-чиши Касса-ликни нати-жаси
1 2 3 4 5 6 7
Амбулатор шароитда тиббий ёрдамни Кўрсатилган микдори
Астма (J45), Енгил ку-зиши Хуруж ўтгандан сўнг пикфлумеирияда мони-торинг Хуруж ўтганда вақтни йўқотмаслик учун хар 1-2 соат Енгил ва ўрта оғир хуружда. оптимал метод – 2 дан 4 ин-галяция 2-агонист ёки М-холинолитик хар 20 дакика биринчи соат ичида ёки уларнинг комбинацияси дозаланган аэрозолли ингалятор (ДАИ) спейсер ёки небулайзер орқали Хуружни бартараф қилиш (1 соат ичида) Ремис-сия
  • Госпитали-зацияга кўрсатма
  • Астмани оғир хуружи
  • Бўғгилиш башлангандан даво бир соат да-вомида самарасиз бўлса

Беморда бўғилишни оғир хуружи бўлса ёки хансираш бошқа симптомлар би-лан бирга охирги хавфтада давомида ва ундан ортик.

  • Беморда анамнезида ЎСВ
  • 1 соатдан сўнг 2-агонистни керакли микдори хуружнинг оғирлик даражасига боғлиқ. Агарда НЧЧТ 80% яқи-нлашса ва ундан қўпрок бўлса, шунингдек бу кўрсатгич 3-4 соат сақланса, бошқа қўшимча дорилар керак бўлмайди, 2-агонистларни давом этириш мумкин 24-48 соат давомида. Агарда 2-агонистлар монотерапиясида 1 соатдан сўнг НЧЧТ 80% якинлашмаса глюкокортикоидлар берилади: будесонид суспензияси 250мкг/доза небулайзер орқали ёки преднизолон (ме-тилпреднизолон) 20-30мг/сут 7-10 кун ёки 60-125 мг/сут в/в симптомлар бартараф килгунча. Даво самарасиз бўлса госпитализация.
    Астма (J45)

    бронходилатацион тест билан спирография

    врач-аллерголог қонсультацияси (аллергик астма)

    1 мартда да-водан олдин: қайта курув 3 ойдан кей-ин. Нафас аъзолари-ни обзор рентге-нограммаси Биринчи мартда астма диагнози куйилганда ва унинг даражаси, бирламчи дорилар

    сальбутамол (ДАИ) 100 мкг (1-2 нафасда) – ситуацион ёки сальбутмол/беклометазон 100/50мкг 1-2 нафасдан жис-моний зурикишдан олдин.

    Кейинги қўпрок бўлган сим-птомларда 2 поғона

    • Уйда ишхонада учрай-диган аллергенларни билиш зарур
    • Пикфлуометр билан фойдаланиш
    • Ингалятор билан тугри фойдаланиш
    • Асосий дори гурухларини билиш ва уларни қўллаш.
    • Узоқ муддат даволаниш
    • Хар кунги симптомлар йўқ 1хафтада камрок);
    • Характ бемалол
    • Тунги белгилар йук
    • β2-агонис-тларга талаб йук
    • ФВД/пик-флоуметрии нормал кўрсаткичлари
    Реми-ссия
    2 поғона бронходилатацион тест билан спирография

    врач-аллерголог қонсультацияси ( ал-лергик астма)

    1 мартда да-водан олдин: қонтрол ку-затув Кўрсатма Бўйича ёки 3 ойдан кейин. Ўпка азоларини обзор рентгено-граммаси

    Балғамни микро-скопик ва бакте-риологик текши-руви аэроб ва факультатив ана-эроб микроорга-низмларга.

    2-агонист (ДАИ) 100-200 мкг ситуационно.

    Бошлангич терапия глюкокортикоидлар (беклометазона дипропионат 200-500 мкг ёки эквивалент будесонида – 200-400 мкг, ёки флутиказона – 100-250 мкг, ёки циклесонид 80-160 мкг суткада).

    • Аллрген турларини уйда ишхонада билиш керак
    • Пикфлуометр билан фойдаланиш
    • Ингалятор билан тўғри фойдаланиш
    • Асосий дориларнинг гурухини билиш керак ва фойдалинишни хам.
    Узоқ му-датли базис даво:
    • 3 ой-дан кейин ИГК на-тижа дан сўнг бир марталик режимга ўтиш
    • Агарда бемор 1 йил давом ичида ИГКС олса ва ахволи стабил бўлиб ях-шиланса унда дорини чиқариб ташлаш ке-рак.
    Ремис-сия
    3пағона бронходилатацион тест билан спирография

    врач-аллерголог қонсультацияси ( ал-лергик астма)

    1 мартда да-водан олдин: назорат кузатув Кўрсатма Бўйича ёки 3 ойдан кейин. Нафас азоларини обзор рентгено-граммаси

    Балғамни микро-скопик ва бакте-риологик текши-руви аэроб ва факультатив ана-эроб микроорга-низмларга.

    Ингаляцион глюкокортикоид-лар пас сутк.дозада 2-агонист узоқ таьсир қилувчи-лар билан биргаликда (сальметерол/флутиказон 25/50 мкг/доза 2 ингаляция 2 мартда суткада ёки сальмете-рол/флутиказон мультидиск 50/100 мкг/доза 1 ингаляция 2 мартда суткада, ёки будесо-нид/формотерол 80/4,5 мкг/доза 1-2 ингаляция 2 маирда суткада, ёки бекло-метазон/формотерол 100 мкг/6 мкг 1-2 ингаляция 2 мартда суткада).

    • ингаляционн глюкокортикоидларни дозасини ўртагача кутариш
    • ингаляционн глюкокор-тикоид билан қўшимча а лейкотриен рецепторорлар антогонистлари , ин-галяцион глюкокортикоид бирга қўшимча ингаляция
    • 2-агонист узоқ таьсир қилувчи.
    • Аллрген турларини уйда ишхонада билиш керак
    • Пикфлуометр билан фойдаланиш
    • Ингалятор билан тугри фойдаланиш
    • Асосий дориларнинг гурухини билиш керак ва фойдалинишни хам.
    Узоқ му-датли базис даво
    • Назо-ратга олин-гандан сўнг ўрта ва юқори дозалар ИГКС 3 ойдан кейин 50%; ка-майиши
    • ИГКС таьсирини ва β2-агонист, 3 ойдан сўнг ИГКС доза-сини 50% камайтириш кер узоқ таьсир қилувчи β2-агонистлар-ни давом этириш ке-рак.
    • Агар-да назорат сақланса ИГКС ни пасайтириш керак, β2-агонист узоқ таьсир қилувчиларни тўхтатиш.
    Ремис-сия
    4 поғона бронходилатацион тест билан спирография

    врач-аллерголог қонсультацияси ( аллергик астма)

    1 мартда да-водан олдин: қайта курув Кўрсатма бўйича ёки 3 ойдан кейин. 3 поғонада даво-ланиш самарасиз бўлса бошқа кас-саликларни инкор қилиш керак

    Нафас аъзолари-ни обзор рентге-нограммаси

    Қонда газ миқдорини аниқлаш керак

    Балғамни микро-скопик ва бакте-риологик текши-руви аэроб ва факультатив ана-эроб микроорга-низмларга.

    Ингаляцион глюкокортикоидлар – монотерапия баланд доза ёки ингаляцион глюкокортикоидлар ўрта ёки баланд доза суткали 2-агонистлар билан узоқ таьсир қилувчи: сальметерол/флутиказон аэрозоль 25/125 мкг/доза ёки 25/250 мкг/доза 2 ингаляция 2мартда сутка, ёки сальметерол/флутиказон мультидиск 50/500 мкг/доза 1 ингаляция 2 мартда суткада,

    ёки будесонид/формотерол 160/4,5 мкг/доза 2 ингаляция 2 мартда сутка, ёки беклометазон/ /формотерол 100 мкг/6 мкг 2 ингаляция 2 мартда суткада.

    Альтернатив вариантлар ингаляцион глюкокортикоидларга ва узоқ таьсир қилувчи 2-агонистлар 3 поғона воситаларга қўшимча: антогонист лейкотриенлар рецепторларини (монтелукаст натрия 10 мг 1 марта суткада ичига) ёки теофиллина сёкин таьсир қилувчи (беморларда бошлангич доза 60 кг -200 мг кечкурун, кейин 200 мг 2 марта суткада, тана вазни 60 кг пас бошлангич доза – 100 мг кечкурун, кейин100 мг 2 марта суткада.

    — ИГКС нинг ўрта ва юқори дозасида азоратга эга бўлганда, ИКГСдоза-сини 3 ой-дан сўнг 50%га ка-майтириш;

    • Узоқ муддат ичи-да комбина-ция билан даволанса, 3 ойдан сўнг узоқ таъсир қилувчи β2-агонистни давом этти-риб, ИГКС дозасини 50% камай-тириш,
    • Назо-рат мавжуд бўлса ИГ-КСни энг кичик доза-да саклаб, β2-агонистлар-ни тўхтатиш зарур
    Ремис-сия
    5поғона бронходилатацион тест билан спирография

    врач-аллерголог қонсультацияси (аллергик астма)

    1 мартда да-водан олдин: назорат кузатув 4 поғонада даво-ланиш самарасиз бўлса бошқа кас-саликларни инкор қилиш керак

    Нафас азоларини обзор рентгено-граммаси

    Қонда газ миқдорини аниқлаш керак

    Балғамни микро-скопик ва бакте-риологик текши-руви аэроб ва факультатив ана-эроб микроорга-низмларга.

    Хар куни кассалик белгилари 4 поғонадаги кузатилса, систематик глюкокортикоидларни кушиш зарур: преднизолон 30-40 мг/сут қисқа курс (10-14 кун).

    2-агонист аэрозоль 100-200 мкг. Ингаляцион глюкокорти-коидлар ўрта ва баланд до-зада 2-агонист узоқ таьсир қилувчи : сальмете-рол/флутиказон 25/250 мкг/доза 2 ингаляция 2 марта суткада, ёки сальмете-рол/флутиказон мультидиск 50/500 мкг/доза 1 ингаляция 2 марта суткада, ёки будесо-нид/формотерол 160/4,5 мкг/доза 2 ингаляция 2 марта суткада ёки беклометазон/ /формотерол 100 мкг/6 мкг 2 ингаляция 2 марта суткада.

    Альтернатив вариантлар: ин-галяцион глюкокортикоидларга ва 2-агонист узоқ таьсир қилувчи учинчи дори: лейкотриен рецепторлар антогонистлари ёки теофиллин сёкин чи-кариладиган (бошлангич доза беморларда бошлангич вазни 60 кг -200 мг кечкурун, кейин 200 мг 2 марта суткада, вазни пас 60 кг бошлангич доза – 100 мг кечкурун, кейин 100 мг 2 марта суткада).

    Узоқ му-датли базис даво Ремис-сия

    Стационар шароитда диагностика ва даволаш

    Астма (J45), ўрта ва ўрта-оғир хуруж Тиббий ёрдамни кўрсатганда вақтдан унумли фойдаланиш керак

    Анамнез ва физикал текширув (аускульта-ция, нафасда қўшимча мушакларни иштироки, пульс, нафас олиши) НЧЧТ ёки ЖНЧХ, SaО2,

    Қони биокимевий тах-лили: мочевина; уму-мий оқсил ва оқсил фракция; натрия, калия, кальция; креа-тинин, Пульсоксиметрик ва пикфлоуметрик мониторинг

    НЧЧТ монито-ринги Қонда газларни параметрларни текшириш
    1. Оғир хуружнинг давоси пайтида 3 соат ичида натижа бўлмаса.
      • НС> 25 минутда
      • Пульс >110 уд минутда
      • НЧЧТ 45 мм рт ст, рН 75%
      • Сут-када узга-ришлар НЧЧТ 45 мм сим уст pH > 7,35
    Хаётга хавф солувчи ЎНЕ II типа, декомпенсациялашган, гипоксемия, гиперкапния ва респиратор ацидоз билан: РаО2 45 мм сим уст; pH 88%, агар ўпка гипертнезяси бўлган холларда, полицитемия (гемотокрит 55%) ёки димланиш натижасидаги етишмовчиликлар оқибатидаги переферик шишлар бўлганда.
  • Ёки РаО2 60 мм сим уст (гипер-капнияни ўсиб бориши)
  • рН 50 мм сим.уст. хона хавосидан нафас олганда; қон зардобидаги креатинин > 176,7 мкмоль/л ёки мочевина азоти > 7,0 ммоль/л (мочевина азоти ≈ мочевина, ммоль/л/2,14); биттадан ортиқ бўлакда жойлашган пневмоник инфильтрация; емирилиш бўшлиқлари; плеврал суюқлик; ўпкада ўчоқли-яллиғланишни ўта тез авж олиши ( яллиғланиш хажмини якин 2 сутка давомида 50% дан зиёд катталашиши); гематокрит 30 / мин
  • АД 20 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас олишда фаол қатнашиши);

    1. Гиперкапния (PaCO2 > 45 мм.сим.уст.) ва/ёки уни жадал суръатлар билан ортиши;

    2. Кислородотерапиянинг самарасизлиги гипоксемияни сақланиб туриши (РаО2 10%).

  • Мақсадга мувофиқ дори дармонлар:

    — β-лактамлар т/и макролидлар билан бирга т/и (Амо/клавуланат 1,2 г хар 8 со-атда т/и + кларитромицин 0,5 г хар 12 соатда т/и томчилатиб ёки азитромицин 0,5 г 1 м/ сут т/и томчилатиб физ. эритмада)

    — III авлод цефалоспоринлари т/и макролидлар билан бирга т/и (Цефотаксим 1-2 г хар 8 соатда т/и ёки цефтриаксон 1-2 г 1 м/ сут т/и + кларитромицин 0,5 г хар 12 соатда т/и томчилатиб ёки азитромицин 0,5 г 1 м/ сут т/и томчилатиб физ.эритмада)

    — Респиратор фторхинолонлар т/и III авлод цефалоспоринлари билан бирга ( Левофлоксацин 0,5 г 1 м/сут т/и сёкин- аста инфузии 1 соат давомида ёки Моксифлоксацин 0,4 г 1 м/сут т/и аста сёкин инфузия 1 соат + Цефотаксим 1-2 г хар 8 соатда т/и ёки цефтриаксон 1-2 г 1 м / сут т/и).

    Pseudomonas aeruginosa хавфи бўлганда (яқин орадаги госпитали-зация, антибиотикларни 1 йил да-вомида 4 марта қўлланилгани ёки антибиотикларни охирги 3 ойда қулланилгани, Pseudomonas aeruginosa ни ташиб юриш ёки аж-ратиш )

    — Pseudomonas aeruginosaга қарши III авлод цефалоспоринлари (цефтазидим 2,0 т/и хар 8 соат-да) ёки Цефоперазон 2-4 г т/и хар 8 соатда) ёки IV авлод це-фалоспоринлари (Цефепим 2,0 т/и хар 12 соатда) ёки эрта фторхинолонлар т/и (Ципроф-локсацин 0,6 т/и хар 12 соатда аста сёкин инфузия тарзида 1 соат) ёки карбапенемлар ( Ими-пенем 0,5 г т/и хар 6 соатда ёки 1,0 т/и хар 8 соатда ёки меропе-нем 1,0 г т/и хар 8 соатда).

    Pseudomonas aeruginosa га шубха бўлганда юқорида келтирилган препаратлар монотерапия усулида ёки II-III авлод аминогликазидлари билан бирга қўлланиши мумкин (Гентамицин 4-5 мг/кг/сут т/и, м/о 1 марта/сут, Амикацин 15-20 мг/кг/сут т/и, м/о 1 юборишда.

    Бевосита таъсир қилувчи антикоагулянтлар:

    • нофракцион гепарин 5000 бирлик 3 махал/ сут т/о;
    • эноксапарин 40 мг 1 м/ сут т/о;
    • надропарин 0,3 мл (2850 ХБ) 1 м / сут т/о;
    • далтепарин 5000 ХБ 1 м / сут т/о;
    • бемипарин 2500 ХБ 1 м / сут т/о.

    Оғир пневмония реанимации ва интенсив терапия бўлимида:

    цефоперазон/сульбактам 2 — 4 г т/и 2 м/ сут ёки

    имипенем /циластатин 1 г 3-4 м/ сут, ёки

    меропенем 1г 3м/сут, ёки эртапенем 1 г т/и 1 м / сут, ёки дорипенем 0,5 г 3 м/ сут.

    Самара кузатилмаганда ва МRSA-инфекцияга шубха туғилганда:

    линезолид 0,6 г т/и 2 м /сут ёки тейкопланин 0,4 г 1 м / сут м/о ёки т/и, ёки ванкомицин 1г т/и 2 м/ сут Аспирацион пневмонияга шубха бўлганда:

    амоксициллин/клавулон кислота 1,2 г 3 м/ сут ёки

    имипенем/циластатин 0,5-1,0 г 3 м/ сут т/и, ёки

    меропенем 0,5-1,0 г 3-4 м/ сут, ёки дорипенем 0,5 г 3м/ сут, ёки эрта-пенем 1 г т/и 1 м/ сут, ёки цефопе-разон/сульбактам 2-4 г 2 м/ сут, ёки

    + метронидазол 0,5 г т/и томчила-тиб хар 8 соатда.

    Иммун танқис пневмонияда, пнев-моцист пневмонияда: триметоприм/ сульфаметоксазол т/и 20 мг/кг/сут 3-4 марта антибактериал препарат-лар билан микрофлора ассоциа-циясини хисобга олган холда

    Бемор холатини кунлик мониторин-ги. Поғонали АБТ ўтқазиш имқониятини кўзда тўтиш.

    Даво самарасини 48-72 соатдан сўнг бахолаш.

    — Балғам эвакуациясини нормал-лаштириш: ўпка комплексининг респиратор физиотерапияси (дре-наж, аэрозол терапия, фиброброн-хоскопия — ўпка ателектазида мут-лақ кўрсатилган) ва муколитик те-рапия (амброксол ёки лазольван т/и, м/и ёки ичишга 30 мг 3 м/ сут).

    Ўпкани ноинвазив сунъий ветиляцияси CPAP (Continuous Positive Airway Pressure) ёки BiPAP (Bilevel Positive Airway Pressure). тартибида ўтқазилади.

    Ноинвазив респиратор терапия учун бурун ёки оғиз маскаларидан (full face mask) фойдаланиш мумкин Нафас йўлларида мусбат босим нинг даражаси 5 дан 10-12 смН2О гача бўлган CPAP ёки PSV режимини қўллаш мақсадга мувофиқдир. Ноинвазив PSV қуйидаги усулда ўтқазилади:

    1. Нафас чиқариш охиридаги мусбат босимнинг бошланғич миқдори 5 смН2О. Га тенг қилиб олинади.

    2. Қувватловчи босим(PS) миқдори индивидуал равишда поғонали титрлаш, яъни 8-10 смН2О дан бошлаб нафас хажми (Vt), га етгунча танлаб олинади. Бунда нафас хажми рисоладаги тана оғирлигининг (РТО) 6-8 мл/кг ни ташқил этади. РТО қуйидаги формула асосида хисобланади: эркаклар = 50 + 0,91 х (бўй, см – 152,4), аёллар = 45,5 + 0,91 x (бўй, см –152,4).

    3. Зарурият бўлганда РЕЕР 8 смН2О. гача оширилиши мумкин.

    Нафас олинадиган газ аралашмасида кислород қонцентрацияси(FiO2), СРАР, ва PSV, да минимал даражада ўрнатилади, бу SaO2=93-95% таъминлайди

    Клиник туза-лиш (ўпкада рентгенолик колдик узга-ришларнинг қолиши)

    Вирусли пневмония (J10- J12) Қонни умумий тахлили.

    Қонни биокимёвий текшириш : мочевина, СРО, умумий оқсил, оқсил фракциялари, нат-рий, калий, кальций; креатинин; аспартата-минотрансфераза (АсАТ); аланинаминотрансфераза (АлАТ)

    Балғамни микроскопик ва бактериологик текши-риш:

    Кўкрак бўшлиғи аъзоларини рентгено-граммаси

    Вирусологик текшириш: аденовирус, ЦМВ, оддий-герпес вируснли инфек-цияларни иммунофлуо-ресценция ва/ёки ИФА ва/ёки ПЦР усулида тек-шириш

    Доимий симптомларни назорат қилиш.

    Бошқа текшириш усулларини қайталаниши даво бошлани-ши ва охирида, даволаш жараёнида, зарурият бўлганда

    Қондаги газлар: : РаО2, РаСО2, КОС миқдорини ва SO2 миқдорини аниқлаш.

    Беморни интенсив терапия бўлимига ўтқазиш учун кўрсатмалар:

    1. Фебрил температура реак-цияси
    2. Нафас етишмовчилиги белгилари (НОТ > 30 / мин, хаво етиш-маслиги, SaO2 20 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас олишда фаол қатнашиши);
  • Гиперкапния (PaCO2 > 45 мм.сим.уст.) ва/ёки уни жадал суръатлар билан ортиши;
  • Кислородотерапиянинг самарасизлиги гипоксемияни сақланиб туриши (РаО2 10%).
    1. ЎНВ нинг самарасизлиги.
    2. Қуйидаги клиник-лаборатор малумотлар: акроцианоз, нафас ишининг жадаллашиши (НОТ > 30 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас актида қатнашиши, газ алмашинувини издан чиқиши (PaO2 70 мм.сим.уст.; PaO2/FiO2 10%), Clt ни нормадан 20-35% га камайиши стабил гемодинамика фонида.
    Бирламчи вирусли пневмония (касаллик бошланишидан 24-48 соат давомида ривожланади): вирусга қарши воситаларни эрта тайинлаш:

    осельтамивир — 75 мг 2 марта/сут в 5 кун ёки занамивир 2 ингаляции 5 мг дан 2 м/ сут, биринчи суткада ингаляциялар ўртасидаги интервал – камида 2 соат, кейинчалик – 12 с., даво муддати – 5 кун.

    Интерферон альфа-2b (50000 ХБ флақонда) Интерферон гамма билан (100000 ХБ флақонда) – 2-6 м/сут (суткалик доза 50 000ХБ ва 100 000ХБ муносиб равишда) кун ора 10 кун.

    Бир хафтадан сўнг шу схема қайтарилади ёки Интерферон гамма – 2-6 м/ сут (суткалик доза 100000 ХБ ) 15 кун ёки Ингавирин – суткалик доза 90 мг 1марта/суткада 5 кун.

    Иккиламчи пневмонияларда мақсадга мувофиқ антибактериал терапия ( аввалгига ўхшаш )

    Симптоматик даво,ўпка шишишини олдини олиш учун коллоид эритмалар, гематокритни 40% атрофида барқарорлаштириш учун эритроцитар масса трансфузияси

    Бемор холатини мониторинг қилиш.

    Инфузион терапия вазоактив ва инотроп препаратлар билан бирга гемодинамиканинг қуйидаги кўрсаткичларига эришгунча ўтқазилади: МВБ=8-12 мм.сим.уст. ( СВ ўтқазилганда – 12-15 мм.сим.уст.), АДўр 0,5 мл/кг/соат, гематокрит – 30-35%. Миокарднинг қисқариш фаолиятини хисобга олган холда дофаминнинг. кардиотоник (6,0-20,0 мкг/кг/мин) дозаси қилинади. Самара кузатилмаганда, параллел равишда норадреналин (адреналин) 0,05-0,2 мкг/кг/мин дозада қўшилади ва жуда зарур холларда фенилэфрин (мезатон) 50-150 мкг/соат дозада қўлланилади.

    Септик шок ва Ўткир буйрак усти бези етишмовчилигига шубха кортикостероидларни юқори дозада тайинлашга керак.Узоқ муддат ГКС ларни юқори дозада қўллаш вирус репликациясини ва оппортунистик инфекциялар ривожини кучайтириши туфайли тавсия этилмайди. ГКС ларнинг юқори ва ўрта дозалари хам самараси исботланмагани туфайли кулланилмайди ва у зарарлидир.

    Ўпканинг ноинвазив вентиляцияси CPAP (Continuous Positive Airway Pressure) ёки BiPAP (Bilevel Positive Airway Pressure) тартибида ўтқазилади

    Клиник туза-лиш (ўпкада рентгенолик колдик узга-ришларнинг қолиши)

    Нозокомиал пневмониянинг диагностикаси ва даволаш Бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология илмий амалий тибиёт марказининг муаммо камицияси томонидан кўриб чиқилган

    Нозокомиал пневмониянинг диагностикаси ва даволаш Бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология марказининг илмий кенгашида тасдиқланган.

    Қуйидаги клиник протокол Нозокомиал пневмониянинг диагностикаси ва даволаш Бўйича ахолига бирламчи ва иккиламчи даражадаги тиббий хизмат кўрсатишга мўлжалланган.

    Ёш категорияси: ЎЗБЕКИСТОН Республикасининг катталар орасидаги ахоли.

    Клиник протокол умумий-амалиет врачларига, пульмонологларга ва соғлиқни сақлашни ташқил қилувчиларга мўлжалланган

    Ливерко Ирина Владимировна РИФ ва ПИАМ пульмонология бўлими бошлиғи, т.ф.д.
    Убайдуллаев Абдулла Мухаррамович ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг мудири, ЎзР ФА академиги, т.ф.д., профессор
    Махмудова Дильбар Ходжиакбаровна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг профессори, т.ф.д.
    Убайдуллаева Камола Мара-товна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг ассистенти, т.ф.д.
    Ахмедов Шахбоз Махмудович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
    Ахатов Иброҳим Малаевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
    Убайдуллаева Наима Набирха-новна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедраси доценти, т.ф.н.
    Ражабов Хайрилло Садиллоевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, олий тоифали-пульмонолог.
    Гафнер Наталья Владимировна ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ кичик илмий хо-дими, пульмонолог.
    Валатин Константин Станисла-вович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, реаниматолог

    Рустамова Мамлякат Тулябаевна

    ТТА «Умумий амалиет шифокорларни таерлаш» кафедрасининг профессори, т.ф.д.

    Содиқова Гульора Абраровна

    РИТваТРИАТМ грант бошлиғи, т.ф.д., профессор

    ДИАГНОСТИКАСИ ВА ДАВОЛАШ БЎЙИЧА

    Нозокомиал пневмония (НП) стационарда, айниқса реанимация ва интенсив терапия бўлимларида учрайдиган инфекцион касалликлар орасида етакчи ўринлардан бирини эгаллайди.

    Нозокомиал (госпитал, шифохонада ривожланган) пневмония – госпитализациядан кейин 48 соат ва ундан ортиқ вақт мобайнида ўпка рентгенограммасида «янги» ўчоқли инфильтратив ўзгаришларни пайдо бўлиши билан инфекцион касалликка хос белгилар ( тана хароратини қайта кўтарилиши, йиринг балғам ажралиши, лейкоцитоз ва бошқалар )га эга ўпканинг Ўткир инфекцион касаллигидир.

    Ўпкани сунъий вентиляция (УСВ ) қилиш билан боғлиқ нозокомиал пневмония — бу интубациядан кейин 48 соатдан сўнг ривожланган пневмония бўлиб, интубациягача ўпкада инфекция белгилари бўлмаган холларда ташхисланади.

    Бироқ, кўп холларда хирургик беморларда НП эрта ривожланиши хам мумкин.

    Ривожланиш муддатига кўра, НП нинг қуйидаги турлари фарқланади:

    • эрта НП, госпитализациядан кейин биринчи 5 кун мобайнида ривожланиб, унга, ананавий қўлланиладиган антимикроб препаратларга сезувчан қўзғатувчилар хосдир;
    • кеч НП, госпитализациянинг 5-кунидан кейин ривожланади ва ёмон окибат-ларга олиб келади.

    НП даАБП ларга турғунлик ривожланишининг хавф омиллари:

  • Аввалги 90 кун давомида АБП ларни қўллаш;
  • Госпитализация қилингандан кейин 5 сутка ва ундан ортиқ вақт ичида ривожланган пневмония НП;
  • Стационар бўлимларида асосий қўзғатувчиларнинг кенг тарқалган антибиоткларга турғунлик холати;
  • Ўткир респиратор дистресс-синдром (ЎРДС);
  • Охирги 90 кун давомида 2 ва ундан ортиқ кун госпитализация;
  • Узоқ муддат парвариш қилиш уйлари ( қариялар, ноғиронлар уйи ва бошқалар )да бўлиш;
  • Охирги 30 кунда гемодиализда бўлиш;
  • Оилада полирезистент қўзғатувчи чақирган касаллик билан оғриган шахсни бўлиши;
  • Иммунтанқислик холатини бўлиши ва/ёки иммуносупрессив терапия ўтқазилганлиги.
  • Юқоридагини хисобга олган холда эрта ривожланган пневмонияни икки гурухга бўлиш мумкин:

    • Полирезистент қўзғатувчилар хавфи йўқ шахслардаги НП;
    • Полирезистент қўзғатувчилар хавфи бор шахслардаги НП.

    Қуйи нафас йўллари нозокомиал инфекциясини кенг тарқалганлигининг жуда кўп сабабини кўрсатиш мумкин:

    • Кекса ёш;
    • Бехуш холат;
    • аспирация;
    • шошилинч интубация;
    • узоқ муддат ( 48 соатдан ортиқ) ЎСВ;
    • зонд орқали овқатлантириш;
    • горизонтал холат;

    Нозокомиал пневмонияни ташхислаш. НП нинг клиник манзараси ўпка рентгенограммасида «янги» ўчоқли инфильтратив ўзгаришларни пайдо бўлиши билан инфекцион касалликка хос белгилар ( тана хароратини қайта кўтарилиши, йиринг балғам ажралиши, лейкоцитоз ва бошқалар ) билан таърифланади. НП нинг шаклланган диагностик мезонлари қаторига қуйидагиларни киритиш мумкин:

    1. Ўпка рентгенограммасида «янги» ўчоқли-инфильтратив ўзгаришларни пайдо бўлиши.

    2. Қуйида келтирилган белгилардан 2 таси:

    • гипертермия > 38,30С;
    • бронхиал гиперсекреция;
    • РаО2 / FiО2 12,0 х 109 / л), таёқча ядроли сурилиш (> 10 %);
    • йирингли балғам / бронхиал секрет (> 25 полиморф-ядроли лейкоцитлар 1 кўриш майдонида).

    Пневмонияни объектив ташхислаш шкаласидан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир (1 жадвал).

    Ўпка инфекциясини бахолаш клиник шкаласи

    Кўрсаткич Баллар
    Температура
    > 36,5 C ёки 38,5 C ёки 39,0 C ёки 4000 ёки 11000 1 + 1 (еш шакллари > 50%бўлганда)
    Трахеал секрет
    Трахеал секрет йўқ 0
    Йирингламаган трахеал секрет 1
    Йиринглаган трахеал секрет 2
    Оксигенация (PaO2/FiO2, мм сим. уст.)
    > 240 ёки ЎРДС йўқ ( ЎРДС ташхиси PaO2/FiO2 10^6 КОЕ/мл
    Бронхо-альвеоляр ла-важ Микроб таначаларининг диагностик ахамиятга эга титри > 10^4 КОЕ/мл
    «Химояланган» щетк-лар Микроб таначаларининг диагностик ахамиятга эга титри > 10^3 КОЕ/мл

    НП ни антимикроб терапия қилишга тавсиялар. НП га шубха туғилганда, тезда муносиб эмпирик антибактериал терапияни бошлаш даркор, чунки давони кечиктириш бемор ахволини ёмонлашишига сабаб бўлади. Оғир НП беморларида эмпирик терапияни максимал самарадорлигига эришиш учун антимикроб препаратларни адекват дозаларда қуллаш жуда мухимди. НП ни эмпирик терапиясида антимикроб препаратларни томир ичига юбориш мақсадга мувофиқдир. Кейинчалик, бемор ахволи клиник жихатдан яхшиланганда ва ошқозон-ичак фаолияти бузилмаганда, антибиотикларни ичишга буюриш мумкин. АБП ларни аэрозол усулида қўллаш даво самарасини оширмайди, бироқ полирезистент грамманфий микроорганизмлар чақирган НП ни даволашда ва систем антибактериал терапия самара бермаганда қушимча восита сифатида кқлланиши мумкинн.

    Полирезистент қўзғатувчилар чақирган НП ни даволашда антибиотиклар комбинациясидан фойдаланиш тавсия этилади. Имқон бўлса, монотерапияни қўллаган мақул. Бироқ АБП лар фаоллик спектрини кенгайтириш лозим бўлганда, антибиотиклар комбинациясини рад этмаслик мақсадга мувофиқдир. Масалан, MRSA хавфи бўлганда, линезолид ёки ванкомицинни бета-лактамга қўшимча тайинлаш.

    НП беморлари қарши кўрсатма бўлмаганда (тромбоцитопения, оғир коагулопатилар, фаол қон кетиши, яқннда ўтқазилган геморрагик инсульт) профилактика мақсадида антитромботик терапия олишлари лозим. Бу мақсадда нофракцион ёки кичик молекуляр гепарин паст дозада тавсия этилади.

    Стресс яралар ва ошқозондан қон кетишини олдини олиш мақсадида НП беморларига Н2-блоқаторлар ёки протон помпа.ингибиторларини тайинлаш тавсия этилади

    Томир ичига юбориладиган иммуноглобулинлар. Препарат бемор вазниниг хар бир кг га 1 граммдан, камида 2 сутка давомида тайинланганда ва IgM ва IgA билан бойитилганда яхши самара беради.Иммуноглобулинни томир ичига юбориш оғир сепсис ва септик шок кузатилган НП беморларига тавсия этилади

    Глюкокортикоидлар (гидрокортизон)ни томир ичига юбориш инфузион терапия ва вазопрессорларга турғун септик шокда кўрсатилган

    ЎСВ билан боғлиқ бўлмаган НП беморларида гипоксемия (РаО2 / FiО2 30 / мин) кузатилганда ўпкани ноинвазив вентиляцияси ( ЎНВ) ни ўтқазиш мумкин ( агар беморларга трахеяни шошилинч интубация қилиш зарурияти бўлмаса).

    Бехатар ЎСВ ва «кичик» нафас хажмлари қонцепцияси. Респиратор терапиянинг, ЎСВ ни салбий эффектларини камайтириш стратегияси бехатар (протектив) ЎСВ деб аталади. Унинг асосий вазифаси — нафас хажмини камайтириш орқали транспульмонал босимни камайтиришдир.

    Бехатар ЎСВ концециясининг асосий холатлари

    Параметрлар Параметрларни ошиши
    PIP ≤ 35 см Н2О Баротравма
    Vt — 7–9 мл / кг ТВИ Волюмотравма
    Pplat ≤ 30 см Н2О Баро- и волюмотравма
    FiO2 — 30 см сув.уст бўлса. — Vt ни 1 мл / кг ТВИ га камайтириб, плато босимини 20 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас олишда фаол қатнашиши);

    2.Гиперкапния (PaCO2 > 45 мм.сим.уст.) ва/ёки уни жадал суръатлар билан ортиши;

    3.Кислородотерапиянинг самарасизлиги гипоксемияни сақланиб туриши (РаО2 10%).

    2. Қуйидаги клиник-лаборатор малумотлар: акроцианоз, нафас ишининг жадаллашиши (НОТ > 30 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас актида қатнашиши, газ алмашинувини издан чиқиши (PaO2 70 мм.сим.уст.; PaO2/FiO2 10%), Clt ни нормадан 20-35% га камайиши стабил гемодинамика фонида.

    Бошланғич терапия (мақсадга мувофиқ препаратлар):

    амоксициллин/клавулон кислота 1000/200мг г т/и 3-4 м/ сут, ёки цефтриаксон 2 г т/и 1 м / сут, ёки цефотаксим 2 г т/и 3 м / сут, ёки цефепим 2г т/и 2 м / сут, ёки цефо-перазон/сульбактам 2-4 г 2 м/сут.

    Захира препаратлари: меропенем 0,5-1 г т/и 3 м / сут, ёки дорипенем 0,5 г 3м/ сут, ёки эртапенем 1 г т/и 1 м/ сут, ёки левофлоксацин 0,75 -1г т/и 1 м/ сут, ёки моксифлокса-цин* 0,4 г т/и 1 м/ сут, ёки

    имипенем/циластатин 0,5-1 г т/и 4 м/ сут.

    Бевосита таъсир қилувчи антикоагулянтлар:

    • нофракцион гепарин 5000 бирлик 3 махал/ сут т/о;
    • эноксапарин 40 мг 1 м/ сут т/о;
    • надропарин 0,3 мл (2850 Ед) 1 м / сут т/о;
    • далтепарин 5000 ХЕ 1 м / сут т/о;
    • бемипарин 2500 ХЕ 1 м / сут т/о.

    Н2-блоқаторлар ёки протон помпа ингибиторлари

    Септик шок беморларида ва инфузион терапия ва вазопрессорларга эффект кузатилмаганда, гидрокортизонни томир ичига юбориш.

    Иммуноглобулинни томир ичига тана вазнинг хар кг га 1 граммдан камида 2 сутка IgM ва IgA ни бойитиш орқали юбориш.

    Ўпкани ноинвазив ветиляцияси CPAP (Continuous Positive Airway Pressure) ёки BiPAP (Bilevel Positive Airway Pressure) тартибида ўтқазилади.

    Ноинвазив респиратор терапия учун бурун ёки оғиз маскаларидан (full face mask) фойдаланиш мумкин Нафас йўлларида мусбат босим нинг даражаси 5 дан 10-12 смН2О гача бўлган CPAP ёки PSV режимини қўллаш мақсадга мувофиқдир.Ноинвазив PSV қуйидаги усулда ўтқазилади:

    1. Нафас чиқариш охиридаги мусбат босимнинг бошланғич миқдори 5 см Н2О. га тенг қилиб олинади.

    2. Қувватловчи босим (PS) миқдори индивидуал равишда поғонали титрлаш, яъни 8-10 смН2О дан бошлаб нафас хажми (Vt), га етгунча танлаб олинади. Бунда нафас хажми рисоладаги тана оғирлигининг (РТО) 6-8 мл/кг ни ташқил этади. РТО қуйидаги формула асосида хисобланади: эркаклар = 50 + 0,91 х (бўй, см – 152,4), аёллар = 45,5 + 0,91 x (бўй, см –152,4).

    3. Зарурият бўлганда РЕЕР 8 смН2О. гача оширилиши мумкин

    Нафас олинадиган газ аралашмасида кислород қонцентрацияси(FiO2), СРАР, ва PSV, да минимал даражада ўрнатилади, бу SaO2=93-95% таъминлайди

    PEEP (>12 смН2О) и/или PS (>20 смН2О), юқори даражалари оксиге-нацияни яхшилагани билан бемор-ларда ноқулайлик туғдиради. Шу сабабдан уларни қўллаш, трахеяни.интубация қилишни талаб этади Зарур ускуна бўлганда, BiPAP режимини хам қуллаш мумкин. Бунда оқим тезлиги 15 л/мин дан, кислород қонцентрацияси эса 40-50%. дан ошмаслиги лозим

    Респиратор қувватлаш жараёнида «бехатар» ЎСВ қонцепциясига амал қилиш мақсадга мувофиқдир. Унинг асосий холатлари қуйидагилар:

    1) нафас йулларидаги авжий босим≤ 35 см сув. уст.;

    2) нафас хажми ≤ 6-8 мл/кг тана вазнинг;

    3) нафас тезлиги ва вентиляциянинг 1 минутдаги хажми, РаСО2 ни 30-40 мм сим.уст даражасида сақлаш учун етарли.

    4) инспиратор оқимнинг авжий тезлиги – 30-40 дан 70-80 л/мин диапазонида.

    5) инспиратор оқим – пастга ту-шувчи;

    6) нафас аралашмасида кислород фракцияси артериал қонни оксигенация даражасини ва кислородни тўқималарга ташишни таминлаш учун минимал зарур миқдорда ( PaO2ни мақсадга мувофиқ миқдори 55–85 мм сим.уст., дан паст эмас, PaO2 ни 100 мм сим.уст дан оширмаслик лозим.);

    7) «оптимал РЕЕР», қонцепциясига мувофиқ РЕЕР ни танлаганда тўқималарга етқазиладиган кисло-род миқдори максимал бўлади (кўп холлардав 8 дан 15 см сув.уст);

    8) ауто-РЕЕР ни танлаш, юқори ( умумий РЕЕР ни 50% дан кўп бўлмаган);ауто-РЕЕР ни танлашдан сақланиў лозим

    9) инспиратор пауза (ИП) нинг давомийлиги – нафас олиш вақтинигне 30% дан кўп эмас;

    10) нафас олиш/нафас чиқариш нисбати 1,5:1;

    11) беморни респиратор билан син-хронизация қилиш – седатив тера-пия ва заруриятга қараб қисқа муд-датли миоплегия.

    18-21 кун Бутунлай соғайиш.

    Клиник соғайиш (қолдиқ рентген ўзгаришлар).

    Кечки НП (≥5 кун) по-лирезистент қўзғатувчи хавфи бор беморлар Қонни умумий тахлили.

    Қонни биокимёвий текшириш : мочевина, СРО, умумий оқсил, оқсил фракциялари, на-трий, калий, кальций; креатинин; аспартатами-нотрансфераза (АсАТ); аланинаминотрансфераза (АлАТ)

    Балғамни аэроб ва факултатив анаэроб микроорганизмларга мик-роскопик ва бактериологик текшириш, антибиоткларга сезувчанликни аниқлаш

    Кўкрак бўшлиғи аъзоларини рентгенограм-маси

    Доимий симптомларни назорат қилиш.

    Бошқа текшириш усулларини қайталаниши даво бошлани-ши ва охирида, даволаш жараёнида, зарурият бўлганда

    Плеврит бўлган холларда плеврал суюқликни цитоло-гик, биокимёвий ва бактериологик тек-шириш. Дифферен-циал диагностика зарурияти бўлганда – кўкрак бўшлиғини КТ, бронхоскопия

    Ўпкани ноинвазив вентиляциясига кўрсатмалар:

    олишни жадаллашиши (тинч холатда хансираш, НОТ > 20 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас олишда фаол қатнашиши);

    2.Гиперкапния (PaCO2 > 45 мм.сим.уст.) ва/ёки уни жадал суръатлар билан ортиши;

    3.Кислородотерапиянинг самарасизлиги гипоксемияни сақланиб туриши (РаО2 10%).

    2. Қуйидаги клиник-лаборатор малумотлар: акроцианоз, нафас ишининг жадаллашиши (НОТ > 30 нафас/мин, ёрдамчи мушакларни нафас актида қатнашиши, газ алмашинувини издан чиқиши (PaO2 70 мм.сим.уст.; PaO2/FiO2 10%), Clt ни нормадан 20-35% га камайиши стабил гемодинамика фонида.

    Бошланғич терапия (мақсадга мувофиқ препаратлар):

    цефоперазон/сульбактам 2-4 г т/и 3 м/ сут ёки цефепим 1-2 г 2 м/ сут т/и, ёки

    имипенем/циластатин 0,5-1 г т/и 4 м/сут, ёки

    меропенем 1-2 г т/и 3м/ сут, ёки эртапенем 1 г т/и 1 м/ сут, ёки дорипенем 0,5 г 3 м/ сут.

    Эффект кузатилмаганда ва МRSA-инфекцияга шубха бўлганда — линезолид 0,6 г т/и 2 м/ сут, ёки тейкопланин 0,4 г т/и, ёки м/о 1 м/ сут,

    ёки ванкомицин 1 г т/и 2 м/ сут.

    Анаэроб микрофлорага шубха бўлганда + метронидазол 0,5 г т/и томчилатиб хар 8 соатда ёки клиндамицин 300 мг 2 м/сут т/и.

    Бевосита таъсир қилувчи антикоагулянтлар:

    • нофракцион гепарин 5000 бирлик 3 махал/ сут т/о;
    • эноксапарин 40 мг 1 м/ сут т/о;
    • надропарин 0,3 мл (2850 Ед) 1 м / сут т/о;
    • далтепарин 5000 ХЕ 1 м / сут т/о;
    • бемипарин 2500 ХЕ 1 м / сут т/о.

    Н2-блоқаторлар ёки протон помпа . ингибиторлари

    Септик шок беморларида ва инфу-зион терапия ва вазопрессорларга эффект кузатилмаганда, гидрокортизонни томир ичига юбориш.

    Иммуноглобулинни томир ичига тана вазнинг хар кг га 1 граммдан камида 2 сутка IgM ва IgA ни бойитиш орқали юбориш.

    Ўпкани ноинвазив ветиляцияси CPAP (Continuous Positive Airway Pressure) ёки BiPAP (Bilevel Positive Airway Pressure) тартибида ўтқазилади.

    21 день Бутунлай соғайиш. Клиник соғайиш (қолдиқ рентген ўзгаришлар).

    Ўпканинг интерстициал касалликлари диагностикаси ва даволаш Бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология илмий амалий тибиёт марказининг муаммо камицияси томонидан кўриб чиқилган

    Ўпканинг интерстициал касалликлари диагностикаси ва даволаш Бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология марказининг илмий кенгашида тасдиқланган.

    Қуйидаги клиник протокол Ўпканинг интерстициал касалликлари диагностикаси ва даволаш Бўйича ахолига бирламчи ва иккиламчи даражадаги тиббий хизмат кўрсатишга мўлжалланган.

    Ёш категорияси: ЎЗБЕКИСТОН Республикасининг катталар орасидаги ахо-ли.

    Клиник протокол умумий-амалиет врачларига, пульмонологларга ва соғлиқни сақлашни ташқил қилувчиларга мўлжалланган

    Ливерко Ирина Владимировна РИФ ва ПИАМ пульмонология бўлими бошлиғи, т.ф.д.
    Убайдуллаев Абдулла Мухаррамович ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг мудири, ЎзР ФА академиги, т.ф.д., профессор
    Махмудова Дильбар Ходжиакбаровна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг профессори, т.ф.д.
    Убайдуллаева Камола Мара-товна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг ассистенти, т.ф.д.
    Ахмедов Шахбоз Махмудович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
    Ахатов Иброҳим Малаевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
    Убайдуллаева Наима Набирха-новна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедраси доценти, т.ф.н.
    Ражабов Хайрилло Садиллоевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, олий тоифали-пульмонолог.
    Гафнер Наталья Владимировна ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ кичик илмий хо-дими, пульмонолог.
    Валатин Константин Станисла-вович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, реаниматолог

    Рустамова Мамлякат Тулябаевна

    ТТА «Умумий амалиет шифокорларни таерлаш» кафедрасининг профессори, т.ф.д.

    Содиқова Гульора Абраровна

    РИТваТРИАТМ грант бошлиғи, т.ф.д., профессор

    Ўпкани интерстициал касалликлари (ЎИК) икки томонлама диссемина-циялашган рентгенологик синдром билан бирлашган гетероген гурухга мансуб касалликлар туркумига киради. Идиопатик фиброзланувчи альвеолит (ИФА) ЎИК орасида энг кенг тарқалган ва оқибати жуда ёмон касалликдир. ИФА ўпка интерстицияси ва хаво сақловчи бўшлиқларни яллиғланиш ва фибрози, ўпка паренхимасининг структур-функционал бирлигини издан чиқиши билан намоён бўлиб, бу эса ўпканинг рестриктив ўзгаришлари, газ алмашинувини бузилиши ва жадаллашиб борувчи нафас етишмовчилигига олиб келади.

    Касаллик нозологик шаклиниг атамаси (ХКТ-10 Бўйича шифр):

    Ўпканинг бошқа интерстициал касалликлари (J84):

    альвеоляр ва парието-альвеоляр бузилишлар (J84.0);

    Ўпканинг бошқа интерстициал касалликлари, фиброзни эслатган холда (J84.1);

    Ўпканинг бошқа аниқланган интерстициал касалликлари (J84.8);

    Аниқланмаган ўпка интерстициал касаллиги (J84.9).

    ИФА ни синонимлари: «идиопатик ўпка фибрози» – термин, асосан Америка адабиётида учрайди ва «криптоген фиброзланувчи альвеолит», Европада кенг тарқалган.

    Касаллик бир неча босқичда кечади:

    Ўпка паренхимасини эпителиал ва/ёки эндотелиал хужайраларини бир-ламчи зарарланиши билан яллиғланиш реакциясини ривожланиши;

    Зарарланган тўқима структурасининг қайта тикланиши, мезенхимал хужайраларни тўпланиши ва экстрацеллюляр матрикс/фиброзни ортиқча ривожланиши. Касаллик 40-70 ёшдаги эркакларда кўп учрайди.

    Одатда ИФА билан касалланган беморлар тиббий ёрдамга кундалик фаолиятда пайдо бўладиган хансираш туфайли мурожаат қиладилар. Бошқа умумий симптомлар (гипертермия, анорексия, тана вазнининг камайиши) хос эмас. Беморларни қуруқ йўтал, кам холда — кўкрак қафасида ноқулайлик ва оғриқ, қон туфлаш безовта қилади.

    ИФА га хос бўлган акустик белги – крепитация бўлиб, уни «целлофан коғозни шитирлаши» билан ўхшатилади ва ўпкани орқа базал бўлакларида нафас олиш авжида эшитилади. Локал хуштаксимон хириллашлар, плеврани ишқаланиш шовқини каби симптомлар нисбатан кам учрайди. ИФА зўрайганда ўпка гипертензияси белгилари аниқланади. Кўл ва оёқ бармоқлари тирноқ фалангларини «ногора таёкчалари» кўринишида йўғонлашиши касалликнинг кеч босқичларида кузатилади.

    ИФА да одатда умумий қон ва сийдик тахлилларида касалликка хос ўзгаришлар кузатилмайди. 70% беморларда ЭЧТ нинг бир оз ошиши, кўпларида айланиб юрувчи иммун бирлашмалар, 30-40% беморларда– иммуноглобулинларни ва криоглобулинларни ортиши кузатилади. Ёндош систем касалликлари йуқ , тахминан 20-40% ИФА беморларида ревматоид ва антинуклеар омиллар титрининг ошиши аниқланади. ИФА беморларида одатда, альвеоляр макрофаглар ва 2-тур альвеолоцитлар ажратиб чикарадиган лактатдегидрогеназы (ЛДГ) нинг қон зардобидаги мииқдори ошади.

    Касалликнинг илк даврларида артериал қондаги газларнинг тинч холатдаги тахлили деярли ўзгармайди. (физик зўриқишда десатурация кузатилса хам) Касаллик зўрайиб борган сари гипоксемия тинч холатда хам пайдо бўлиб, гиперкапния намоён бўлади. Бу эса, бемор нафас паттернининг ўзига хос хусусиятларини-тез-тез юзаки нафас олишни акс эттиради, гиперкапния ИФА нинг фақат терминал босқичларида кузатилади.

    Кўкрак бўшлиғи аъзоларининг рентгенографияси ИФА ни ташхислашда жуда мухим ахамиятга эга усуллардандир. Касалликнинг кўп учрайдиган белгилари қаторига Ўпканинг пастки бўлакларида яққол ифодаланган икки томонлама ретикуляр ёки ретикулонодуляр дисеминациялар киради. Касалликнинг илк босқичларида ўпка хажмининг бироз камайиши ва «хира ойна» кўринишидаги ўпка тиниклигини пасайиши кузатилади. Касаллик тоборо зўрайиб бориши билан ретикуляр паттерн янада қўполроқ чузилувчан кўриниш олиб, 0,5 — 2 см ли думолок кистоз ёриғликлар пайдо бўлади. Бу эса хамда дискли ателектазлар ривожланганидан дарак беради. ИФА учун плевра пардасини зарарланиши, кўкрак ички лимфааденопатияси, паренхиматоз зичлашишлар хос бўлмай, улар бошқа интерстициал касалликларни ва уларни инфекция ёки ўсма каби асоратларини акс эттиради.

    Касалликни ташхислашда рентген- компьютер томография анча ёрдам беради. КТ да ИФА га хос чизимкли соялар, «хира ойна» кўринишидаги Ўпкани мусаффолигини пасайиши ва 2-20см ли кистоз ёриқлликлар пайдо бўлади, айниқса Ўпканинг базал ва субплеврал бўлакларида. Бундан ташқари, КТ даги белгилар ИФАни морфологик белгиларини акс эттиради: ретикуляр паттерн фиброзда, «хира ойна» паттерни– хужайра яллиғланишига мос келади.

    ИФА ўпка эмфиземаси билан бирга учраганда, КТ эмфиземани ривожланиш даражасини бахоловчи ягона усул бўлиб, уни «уяли ўпка» ни ифода этувчи кистоз ўзгаришлардан фарқлаш имқонини беради.

    Касалликнинг илк босқичларида спирографии кўрсаткичлари кўпинча меёрида бўлиб, аммо статик хажмлар: Ўпкани умумий хажми ( TLC), функ-ционал қолдиқ хажм (FRC), қолдиқ хажм (RV), бодиплетизмография ва газ-ларни суюлтириш усули билан текширилганда, сезиларли даражада камайиши мумкин. Кейинчалик эса, НЧХТ1 ва ЖУХС кўрсаткичлари пасаяди. НЧХТ1/ЖУХС кўрсаткичи хаво оқимининг хажмий тезлиги ортгани туфайли одатда меёрида ёки меёридан ортиқ бўлади. Ўпкани диффузион фаолияти (DLCO), қимматли кўрсаткич бўлиб, уни пасайиши касалликнинг эрта белгиларидандир.

    Бронхоальвеоляр лаваж (БАЛ) Ўпкада яллиғланиш жараёнининг фаоллигини аниқлашда мухим ахамиятга эга. ИФА да кўп холларда нейтрофильный тип лаваж суюқлигининг нейтрофил тури, нисбатан кам холларда эса, аралаш нейтрофил-лимфоцитар тури кузатилади. БАЛ суюқлигининг цитологик таркибига асосланиб касалликнинг оқибати тўғрисида хукм чиқариш мумкин, БАЛ суюқлигида эозинофилларни пайдо бўлиши ноқулай прогнозтик белгидир. нейтрофилез ва эозинофилияни бирга учраши хам альтерация и фибропластик жараёнларни акс эттиради ва касалликни ёмон прогнозига сабаб бўлади. БАЛ суюқлигининг тури эса ижобий прогностик белгилар қаторига киради.

    Ўпка биопсияси ИВАни сабаби ва ривожланиш даражаси тўғрисида аниқ ахборот берадиган ягона усулдир. Тахлил учун етарли микдордаги ўпка тўқимасини торакоскопия ва очиқ биопсия усулида олиш мумкин. Ўпканинг турли бўлакларида жараённинг фаоллиги турлича эканлиги туфайли, 2 ва ундан ортиқ бўлакларни биопия қилиш лозим бўлади.

    Даво жараёни ИФАни фаоллигини бостиришга қаратилгандир. Шу мақсадда яллиғланишга қарши дори воситалари (глюкокортиқоидлар, цитостатиклар), дезагрегантлар, антиоксидант терапия қўлланилади. УИФ да прогноз умуман олганда салбий бўлиб, ўтказилган давога қарамасдан касалликнинг дебютидан фатал окибатгача одатда 4-5 йилни ташқил этади. Тахминан 10% беморларда, кейинчалик бронхоген карцинома ривожланиши мумкин. Беморларнинг ўлимига кўпинча оғир нафас етишмовчилиги сабаб бўлади.

    ЎПКА ИНТЕРСТИЦИАЛ КАСАЛЛИГИНИ ТАШХИСЛАШ ВА ДАВОЛАШ

    Касаллик нозологик шакли ата-маси (ХКТ-10 Бўйича шифр) Тиббий ёрдам курсатиш хажми Касаллик оқибати
    Диагностика Даволаш
    Мажбурий марта қўшимча (кўрсатма асосида ) зарурий ўртача муддат касаллик оқибати
    1 2 3 4 5 6 7
    Амбулатор шароитда ташхислаш ва даволаш
    Бошқа ўпка интерсти-циал ка-салликлари

    Кўкрак бўшлиғи аъзолари-ни ренгенографияси

    йилда 1-2 мар-та Т НФ ни мониторин-ги

    Қондаги газ тарки-бини текшириш

    Зўрайиб борувчи нафас етишмовчи-лигида оксигенотерапия ;

    Преднизолон (метилпреднизолон) 1 мг/кг/сут ичишга дозасини сёкин-аста камайтириш;

    Нафас гимнастикаси, нафас мушак-ларини машк қилиш. Тургун ремис-сиягача даволаш;

    Даво-мийлиги касал-лимкни оғирлк даража-си ва терапия-га жа-вобни хисобга олган холда. Ремиссия

    Стационар шароитида ташхислаш ва даволаш

    Бошқа ўпка интерсти-циал ка-салликлари

    Кўкрак бўшлиғи аъзолари-ни КТ

    Даво жараёни-да 1-2 марта ТНФ ни мониторин-ги

    Қондаги газ тарки-бини текшириш

    Видеоторакоскопия ташхисни морфоло-гик верификация қилиш мақсадида

    Преднизолон (метилпреднизолон) 1 мг/кг/сут ичишга, дозасини клиник, рентген ва лаборатор кўрсаткичларни назорати остида аста сёкин камайтириш ёки предни-золон (метилпреднизолон) т/и 120-500 мг/сут касаллик оғир кечганда симптомларни баркарорлаштиргун-ча пульс-терапии режимида – ме-тилпреднизолон 1000мг/сут – 3 сут дозасини аста-сёкин камайтириб таблеткага ўтказиш.

    Иммуносупрессорлар: азатиоприн 1-1,5 мг/кг 2 марта / суткада 10-12 хафта, кейинчалик кувватловчи до-зада- 0,5 мг/кг 1 м/ сут.

    Дезагрегантлар: ацетилсалицил ки-слота 50–100 мг 1 м/ сут, пенток-сифиллин 0,2 г 3 м/ сут.

    Нафас мушакларини машк килди-риш.

    Даво-мийлиги касал-ликни оғирлк даража-си ва терапия-га жа-вобни хисобга олган холда. Ремиссия

    Саркоидоз диагностикаси ва даволаш бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология илмий амалий тибиёт марказининг муаммо камицияси томонидан кўриб чиқилган

    Саркоидоз диагностикаси ва даволаш Бўйича клиник протоколи Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология марказининг илмий кенгашида тасдиқланган.

    Қуйидаги клиник протокол Саркоидознинг диагностикаси ва даволаш Бўйича ахолига бирламчи ва иккиламчи даражадаги тиббий хизмат кўрсатишга мўлжалланган.

    Ёш категорияси: ЎЗБЕКИСТОН Республикасининг катталар орасидаги ахо-ли.

    Клиник протокол умумий-амалиет врачларига, пульмонологларга ва соғлиқни сақлашни ташқил қилувчиларга мўлжалланган

    Ливерко Ирина Владимировна РИФ ва ПИАМ пульмонология бўлими бошлиғи, т.ф.д.
    Убайдуллаев Абдулла Мухаррамович ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг мудири, ЎзР ФА академиги, т.ф.д., профессор
    Махмудова Дильбар Ходжиакбаровна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг профессори, т.ф.д.
    Убайдуллаева Камола Мара-товна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедрасининг ассистенти, т.ф.д.
    Ахмедов Шахбоз Махмудович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
    Ахатов Иброҳим Малаевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ катта илмий ходими, т.ф.н.
    Убайдуллаева Наима Набирха-новна ТВМОИ пульмонология ва аллергология кафедраси доценти, т.ф.н.
    Ражабов Хайрилло Садиллоевич ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, олий тоифали-пульмонолог.
    Гафнер Наталья Владимировна ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ кичик илмий хо-дими, пульмонолог.
    Валатин Константин Станисла-вович ЎзР ССВ РИФ ва ПИАМ, реаниматолог

    Рустамова Мамлякат Тулябаевна

    ТТА «Умумий амалиет шифокорларни таерлаш» кафедрасининг профессори, т.ф.д.

    Содиқова Гульора Абраровна

    РИТваТРИАТМ грант бошлиғи, т.ф.д., профессор

    САРКОИДОЗНИНГ ДИАНОСТИКАСИ ВА ДАВОЛАШ

    САРКОИДОЗДАГИ УМУМИЙ ХОЛАТЛАР

    Саркоидоз – этиологияси номаълум полисистем касаллик бўлиб, ка-зеозсиз эпителиоид хужайрали гранулемалар шаклланишига сабаб бўлувчи продуктив яллиғланиш билан ифодаланиб, сўрилишга ёки фиб-роз ривожланишига мойил бўлади.

    Касаллик нозологик шаклининг атамаси (ХКТ-10 Бўйича шифр):

    Лимфа тугунлар саркоидози (D 86.1);

    Ўпка ва лифа тугунлар саркоидози (D 86.2);

    Бошқа аниқланган ва бирга учровчи саркоидоз (D 86.8);

    Аниқланмаган саркоидоз (D 86.9).

    Саркоидознинг ишчи таснифи АКШ да Baughman R.P et al. (2001) келтирилган:

    Кечиш тури Оғирлик даража-си Клиник намоён бўлиши
    Ўткир Енгил Тугунли эритема, олди увеит, Терини макуло-папулез ўзгаришлари
    Ўрта оғир Хансираш УХС>60% бўлганда
    Оғир Гиперкальциемия +буйрак етишмовчилиги

    Всероссийский конгресс «Анестезия и реанимация в акушерстве и неонатологии»

    Всероссийский конгресс «Анестезия и реанимация в акушерстве и неонатологии»

    Всероссийский конгресс «Анестезия и реанимация в акушерстве и неонатологии»

    Диққат! Агар сиз сайтда хатоликларни аниқласангиз, уларни белгилаб, маъмуриятни хабардор қилиш учун Ctrl + Enter тугмаларини босинг.

    Сайтдан рўйхатдан ўтган фойдаланувчилар сони: 19828

    источник